The Tigers / Los tigres

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Ne znam kako vas, ali mene je španski filmski autor Alberto Rodrigez osvojio sa svojim filmom Marshland (2014) u kojem je spojio duboko utemeljenu ljudsku dramu, žanrovski pristup u ključu ruralnog noara i interesantan društveno-politički kontekst. U smislu potonjeg, valja napomenuti poentu da se, s dolaskom demokratije, brže demontiraju strukture bivšeg sistema nego što se menjaju navike ljudi, bilo onih koji upravljaju nekom polugom moći, ili onih koji su samo pasivni recipijenti.

U međuvremenu, Rodrigez je snimio još dva filma i oba su balansirala triler s političkom dramom. Smoke and Mirrors (2017) funkcionisao je kao solidni globalni „špijunac“ centriran oko profesionalnog plaćenika, a Prison 77 (2022) bavio se krajem Frankovog režima iz vizure zatvora. Najnoviji Rodrigezov film, upravo pogledan na Cinehill festivalu, nema izražen politički kontekst, ali su druga dva ključna sastojka, triler kao žanr i drama koja izvire iz detaljno napisanih likova i njihovih odnosa.

Tema filma je ronilačka, a u centru zbivanja nalaze se brat i sestra, Antonio zvani Tigar (Antonio de la Tore, Rodrigezov česti saradnik) i Estrelja (Barbara Leni, glumica u strelovitom usponu poslednjih godina). Oboje su deca poznatog i sada već pokojnog ronioca koji ih je odgajao u duhu romana Emilija Salgarija o Sandokanu i njegovim Tigrovima s Mompračema. Antonio je nastavio očev posao i u nekom trenutku čak postao zvezda, dok Estrelja zbog ranije ronilačke nesreće i gubitka sluha koji je usledio ne sme da zaroni dublje od 20-ak metara.

Njih dvoje žive zajedno u aranžmanu koji bi se mogao nazvati sumnjivo bliskim i na momente neprijatnim, ali koji je možda utemeljen u finansijskoj računici. Naime, oboje rade za Debelog (Hoakin Nunjez) koji ih ne plaća baš sjajno, Antonio je svoj zvezdani status, a naročito novac koji s njime ide odavno potrošio, dok se Estrelja privremeno odrekla karijere podmorskog biologa kada je morala da se brine o umirućem ocu.

Osnovni pokretač zapleta je brakorazvodna parnica koju Antonio vodi sa svojom bivšom suprugom Sintom (Silvija Akosta), te bitka za starateljstvo nad kćerkama. Njegov plan je da pribavi određenu sumu novca, isplati zaostale alimentacije i promeni karijeru, odnosno otvori školu ronjenja u kojoj će on biti glavni instruktor, umesto da rizikuje život i sada već načeto srce kao ronilac po pozivu. S obzirom da Antoniju teško ide čuvanje bilo kakvog novca, sam način pribavljanja istog mora biti ilegalan, a prilika se ukazuje kada na svojim zaronima za potrebe naftne industrije, Antonio otkrije da se svake tri sedmice na potopljenom tankeru pojavljuje pošiljka kokaina.

Apolitičnost novog Rodrigezovog filma samo je na površini, a jednom kada se ta površina razgrne, otkriva se nešto dugotrajniji socijalni momenat rastakanja radničke klase i industrijskog društva. Film je, naime, smešten u lučki grad Huelvu i tamo je i snimljen. Kada nije sniman ispod morske površine, to jest. Za obe lokacije snimanja dosta je bitan osećaj dezorijentacije i zamućenosti postignut preko fotografije koju potpisuje Pau Esteve Birba.

Tu dolazimo i do poente filma, odnosno zašto je taj osećaj zamućenosti i nesnađenosti ključan. Naime, ni Antonio, ni Estrelja se ne snalaze najbolje u normalnom svetu. Ona je tu za nijansu praktičnija i čak ima nekakve nade da se od tog sveta makne, dok je Antonio na kopnu doslovno kao riba na suvom. Oboje su, pak, često morali ili da se svesno žrtvuju, ili da se čupaju iz očajnih pozicija. Upravo taj tip iskustva je moguće videti i na licima glumaca.

Naravno, The Tigers nije film bez nedostataka, a kao osnovni će se često apostrofirati predvidljivost i oslanjanje na žanrovske klišee u scenariju koji autor potpisuje s Rafaelom Kobosom. Međutim, ono što Rodrigez radi svojom ekonomičnom, pametnom i sigurnom režijom je da u potpunosti okreće te nedostatke u adute zbog kojih možemo zaključiti da su žanrovski klišei neophodni jer naprosto rade posao. Doduše, ostaje problem pomalo zbrzanog kraja, ali The Tigers svakako figurira kao jedan od efikasnijih i efektnijih trilera ove godine.