When Evil Lurks / Cuando acecha la maldad

 kritika objavljena na XXZ

2023.

scenario i režija: Demián Rugna

uloge: Ezequiel Rodríguez, Demián Salomón, Luis Ziembrowski, Federico Liss, Silvina Sabater, Virginia Garofalo, Paula Rubinsztein

U današnje vreme, kalendarska godina nije ništa drugo nego serija prazničnih sezona kroz koje se putem određene ikonografije kao marketinga "gura" određena roba. Filmska umetnost ili bolje rečeno industrija integralni je deo toga, pa je tako sredina jeseni prava marketinška sezona za horor. Nije da istog nema u zimskim ("januarsko đubre") ili u letnjim mesecima ("kamperski slešer"), ali oko Noći veštica (Svisvetih, Poklada, zovite to kako hoćete) horor dominira repertoarom. Uglavnom su to konfekcijski filmovi američke proizvodnje namenjeni širokoj publici, ali van bioskopa, na "mreži svih mreža", možemo naći i nešto aromatičnije i kvalitetnije na temu zombija, veštica, vampira i demona.

When Evil Lurks argentinskog reditelja Demiána Rugne upravo nam se ukazao na servisu Shudder, nakon premijere u Torontu i trijumfa na Sitgesu, najstarijem festivalu fantastičnog filma u Evropi, ako ne i na svetu. Sam autor, inače specijalizovan za horor, i to natprirodne, demonske sorte, možda nam je poznat zbog svog prethodnog filma Terrified u kojem nas je majstorski strašio obiljem praktičnih efekata, što je i inače poprilična egzotika u naše digitalno, CGI doba.

Dvojica braće, Pedro (Rodríguez) i Jimi (Salomón), žive na izolovanoj farmi, ali njihovu rutinu prekidaju pucnjevi po noći. U normalnim okolnostima, to bi značilo da možda njihov prvi komšija pokušava da ulovi zver koja mu tamani stoku, ali okolnosti, otkrivaju oni (i mi s njima) nisu baš normalne: od ljudskog tela ostala je samo donja polovina, a jedina zver koja bi nešto takvo mogla da uradi u tom kraju je puma, i to poveći primerak iste. Braća ubrzo otkrivaju da se na jednoj od susednih farmi zapatio "truli" (izraz za umirućeg, od demona zaposednutog čoveka koji u sebi nosi čisto zlo u ljudskom obliku, a koje treba da se rodi), da je to gazdaričin sin, da je ona o tome obavestila nadležne još pre godinu dana, ali da su oni tek sada poslali "čistača", odnosno vlasnika onih nogu koje su braća našla.

Čim postoji protokol, to bi značilo da takvi slučajevi nisu izolovani, odnosno da svetom pokušavaju da zavladaju demoni, zbog čega se treba pridržavati niza pravila. Braća i njihov komšija Ruiz (Ziembrowski) koji ima i trudnu ženu ipak pokušavaju da se stvari dohvate na svoj način, pa "trulog" premeštaju, što rezultira time da "zaraza" uhvati jednu od Ruizovih koza (životinje su te koje prve "podivljaju" pre nego što zaraza pređe na ljude), zbog čeka Ruiz ne izdrži, a da je ne upuca ("trule", zaposednute, demone i zle entitete se ovde ne upucava jer to samo dalje širi zarazu, već ih se ubija specijalnim hladnim alatima), što nas dovodi do prve "set piece" scene koja uključuje trudnicu i sekiru.

Niko, dakle, ovde nije baš nevin i nedužan, a još manje je siguran. To ćemo još dalje otkrivati kako braća pokušavaju da izbegnu haos, "zarazu" i rođenje zla na vlastitom kućnom pragu, pa Pedro pokušava da upozori svoju bivšu i njenog novog muža, a usput da pokupi svoje sine Santija i Jaira, kako bi zajedno s Jimijem i njihovom majkom pokušao da potraži pomoć od profesionalne "čistačice", što nas dovodi do novih i novih šokantnih i brutalnih "set piece" momenata koji uključuju decu, životinje, pa čak i osobe s diagnozom (veliki tabu u savremenom konvencionalnom hororu), a njihov put, atipično za beg, vodi od ruralnih prema sve urbanijim sredinama...

Teško da postoji ušančeniji žanr horora od onog o demonima, zaposedanju i eventualnom egzorcizmu, čemu u velikoj meri doprinosi ne samo rigidnost katoličke crkvene dogme, nego i rigidnost američkih uglavnom protestantskih moralnih standarda dodatno pervertiranih političkom korektnošću. Osvežavajuće je to da Rugna, radeći u jednom slobodnijem i od centra zbivanja udaljenijem okruženju, radi nešto kvalitativno novo, hrabro, što se "ne sme" i što iz dubine duše propituje granice dobrog ukusa. Još je više osvežavajuće da autor poštuje svoje likove dok ih gradi, pa tako i on kao kreator sveta i oni kao stanovnici istog poznaju pravila tog sveta, čak i upotrebljavaju odrđeni pažljivo napisani žargon, a mi, kao "gosti" u njemu i pravila i terminologiju tek moramo da naučimo. Kada se na to dodaju vrlo "opipljivi" praktični efekti kojima se generiše užas, jasno nam je da pred sobom imamo autora koji definitivno zna šta hoće i kako to da postigne.

Zapravo, When Evil Lurks deluje kao nešto što nam je u savremenu kinematografiju zalutalo iz bolje prošlosti. Zamislite kada bi se Sam Raimi, sa svojim osećajem za "set piece" dohvatio filma o egzorcizmu koji je smešten u snolik, košmaran i haotičan svet iz filmova Lucia Fulcija i pritom začinjen "prljavštinom" evropskog horora iz prošlog veka. Naravno, ne radi tu sve ama baš kako treba, treći čin i potreba za "pakovanjem" svega u paket sa sve mašnicom na vrhu ipak čini svoje (ali to je ionako čest slučaj u hororima), a i haos koji okružuje likove i radnju se ponekad koristi i kao alibi za nekonzistentnost u mehanici. Pa opet, Demián Rugna je ime na koje treba obratiti pažnju u svetu horora jer se on ne boji da se putem zaprlja i da pokaže svoje nihilističko autorsko lice. Praznična preporuka!