A Minecraft Movie

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Kako smo se nadali, još smo se dobro i udali, jer A Minecraft Movie je (još i) gledljiv film, na mahove čak i umereno zabavan. Producentima i kompanijama je, međutim, to „puna šaka brade“, sa zaradom duplo većom od budžeta nakon prve sedmice prikazivanja, te sa statusom najvećeg hita dosadašnjeg toka 2025. godine.

A svašta je tu moglo da pođe po zlu i zapravo je čudo da nije. Za početak, projekat je proveo desetak godina u razvoju tokom kojih su se menjali koncepti, scenaristi i reditelji, što je obično loš znak.

Nadalje, Minecraft je kao video-igrica možda i najdirektniji primer „sandbox“-sorte gde igrači mogu stvarati sami za sebe, dakako po određenim pravilima, ali zapravo bez limita. To znači da sama igrica nema priču, a film je, naročito onaj s komercijalnim ambicijama, pre svega umetnost pričanja priče. Zapravo, u teoriji je teško to „prodati“ kao ideju za film, ali ako je uspelo na primeru Lego-filma (originalni se potpisniku ovih redova nije baš svideo zbog datiranosti ne-Lego referenci i siljenja onih drugih), znači da je led probijen.

I konačno, možda je najviše razloga za zebnju izazivala činjenica da ćemo imati igrani film u vrlo animiranom, zapravo 8-bit „pikselastom“ okruženju. Ako se samo setimo kako je propao originalni Super Mario Bros. (1993), i zbog drugih razloga, ali najviše zbog te konceptualne greške, onda se valja pripremiti na najgore.

Pa čak ni naslov „A Minecraft Movie“, s neodređenim članom, nije ulivao poverenje. U suštini, u pitanju je marketinški trik kojim se s jedne strane podvlači skromnost („to je samo jedna od priča iz Minecraft-sveta, nikako jedina i ultimativna), ali i rano pozicioniranje za franšiziranje u budućnosti, ako ovo prođe. Za sada se čini da je prošlo iznad očekivanja, ali da mi ipak vidimo kakvu su nam priču servirali Džered Hes (Napoleon Dynamite, Nacho Libre, Gentlemen Broncos) i omanja armija scenarista...

Što se priče tiče, Stiv (Džek Blek) koji je celog života bio opsednut kopanjem pronalazi predmet koji otvara portal u idilični svet. Kada otvori drugi portal u pakleni svet, susreće se s svinjskom vešticom Malgošom koja hoće da se domogne njegovog amuleta kako bi zavladala svetovima, pa zato šalje svog pripitomljenog vuka u „naš“ svet da predmet sakrije. Njega će u zabitom gradiću pronaći brat i sestra, Henri (Sebastijan Hansen) i Natali (Ema Majers), pa će, zajedno s bivšim šampionom video-igrica Geretom zvanim „Đubretar“ (Džejson Momoa) i agenticom za nekretnine Don (Danijela Bruks) otići u pikselasti svet gde će se, zajedno sa Stivom, pokušati izboriti protiv pohlepne i beskrupulozne Malgoše.

U suštini, priča liči na Jumanji: Welcome to the Jungle (2017), ali je posuta silnim referencama i „uskršnjim jajima“ iz igrice Minecraft, ali i drugima iz Hesovog opusa i generalno domena američke komedije. Jasno, Henri je njihov željeni alter-ego i tačka gledišta nas u publici kojima se prodaje priča da sve možemo ako smo dovoljno kreativni, Geret je hvalisavi pajser, Stiv poznavalac prilika i mentor u svetu, Natali zatečena situacijom, a Don empatična i mentorska figura u međuljudskim odnosima.

Glumci se s njima nose tako što ostaju u zadatim tipovima, a Momoa i Blek posežu za karikaturom, odnosno za svojim potpisnim potezima (poput pevanja i muziciranja iz čista mira) kako bi priča išla dalje, do nove igračke ili ne-igračke reference. Iako uspevaju da ne zabrljaju previše, zapravo se cela priča mogla ispričati i kao animacija dosledna izvornoj igrici koja je pritom i dovoljno otvorena za naknadno kodiranje i programiranje.

Naravno, u samoj priči ima i viškova, pa čak i suludih skretanja kao što je to pod-zaplet s direktorkom škole (Dženifer Kulidž), njenim bivšim mužem i odbeglim Minecraft-seljaninom koji je završio u našem svetu. A scena posle odjavne špice nam jasno daje do znanja da se nastavak sprema...

Percepcija filma dosta zavisi i od početne pozicije, što je u slučaju vašeg kritičara ona ne-fanovska i čak ne-igračka, ali i pozicija oca jednog igrača-početnika. U tom smislu, kao marketing-alatka, teško da će film privući nove igrače, ali to mu i nije cilj. Cilj je bio servisirati postojeće fanove i na tome zaraditi. Zadatak je ispunjen, ali nemojmo se zavaravati da je A Minecraft Movie kvalitetan film.