27.5.17

Morgan


2016.
režija: Luke Scott
scenario: Seth Owen
uloge: Kate Mara, Anna Taylor-Joy, Rose Lesley, Michael Yare, Toby Jones, Chris Sullivan, Vinette Robinson, Boyd Holbrook, Michelle Yeoh, Jennifer Jason Leigh, Paul Giamatti, Brian Cox

Naučnici, nemojte se igrati boga i stvarati čovekolika bića poput robota i klonova. Barem ne u filmovima. Filmadžije će vas za to kazniti. Za Frankensteina i Blade Runner kao najeklatantnije primere je ipak postojao literarni predložak, ali dva najnovija Alien nastavka i Ex Machina su sasvim dovoljni da potkrepe tvrdnju. Druga stvar, ako se već zezate na tu temu, budite makar dovoljno pametni, jebem mu mater, naučnici ste i završili ste silne fakultete, pa kada vam se eksperiment otrgne kontroli, okončajte ga pre nego što on okonča sve vas.

Problemi sa Morgan (ženska deklinacija, žensko ime, ženski lik) počinju na početku, kada naučnica koju igra Jennifer Jason Leigh popije šiljak u oko od strane naslovne junakinje koju igra Anna Taylor-Joy, zvezda naj-horora prošle godine, The Witch. Morgan je, očito, eksperiment, a o njoj ćemo saznati da je stara pet godina, ali ima telo i mentalni sklop tinejdžerke, a snagu super-heroja u razvoju.

Zato posle incidenta neimenovana Korporacija (koja je vodeća u grani industrije, ako već ne upravlja svetom) šalje svoju stručnjakinju za procenu rizika Lee Weathers (Mara), a njen zadatak je da propita osoblje, od šefice koju Morgan zove majkom dr Cheng (Yeoh) koja se stalno referira na incident sličnog tipa u Helsinkiju koji je odneo brojne ljudske živote, preko dr Zieglera (Jones) čiji je Morgan zapravo projekat, bračnog para dežurnih (Sullivan, Robinson) koji se o Morgan brinu kao o svom detetu i na Morgan posebno vezane psihijatrice Amy koju igra Rose Lesley koristeći fizičku sličnost sa mladom Debrom Messing da je imitira, pa sve do domara Teda (Yare) i kuvara Skipa (Holbrook) koji deluje kao da jebe sve što ne može pobeći od njega, a na Morgan je ljubomoran jer je skuvala savršeni rižoto. Tu će se pojaviti eksterni psiholog Shapiro (Giamatti) i gurnuti Morgan preko ruba, pa će ova popizdeti i krenuti da ubija sve redom, a za korporacijskog aparatčika Lee će se ispostaviti da može biti mašina za ubijanje ili makar za preživljavanje.


Sličnost sa Alienom, Prometheusom i Blade Runnerom nije nimalo slučajna. Produkcijska kuća je Scott Free, osigurana je hollywoodska distribucija, prvopotpisani producent je Sir Ridley, a reditelj Luke mu je sin, pa nije ni čudo da u paprikaš gura očev “Best Of” i trenutno-trajne preokupacije poput odnosa između čoveka kao kreatora i klona kao kreirane osobe. Štos je u tome što je Morgan u svemu tome izrazito glup film u kojem navodno pametni ljudi rade neopevane gluposti, pa ni kraj sa obratom nije šokantan nikome ko je pogledao barem dva filma ovog tipa, već je, naprotiv, vrlo predvidljiv. Vizuelno i glede akcije Morgan izgleda kao ono što je – klon originalnijih i boljih filmova koji se šlepa na njihovim idejama i njihovoj slavi. Zaobići ili pogledati i zaboraviti.