3.2.14

Cold Comes The Night


2013.
režija: Tze Chun
scenario: Tze Chun, Oz Perkins, Nick Simon
uloge: Alice Eve, Bryan Cranston, Logan Marshall-Green, Ursula Parker, Leo Fitzpatrick, Erin Cummings

Bryanu Cranstonu je ovo prva uloga od završetka serije Breaking Bad koja ga je lansirala u glumačku orbitu. Cranstonova karijera je sama po sebi fenomen, Cranston se proslavio pod stare dane, najpre na televiziji, kao pater familias u sitcomu Malcom in The Middle, zatim kao hemijski i kriminalni “mastermid” u Breaking Bad, da bi usledile sporedne uloge u bitnim filmovima (Drive, Argo, Total Recall). Pored toga, gostuje u komičnim talk show emisijama i pozajmljuje glas za crtane filmove i serije i ima status “vruće robe” u Hollywoodu.
Za očekivati je da mu se da centralna, noseća uloga u nevelikom indie filmu kao što je Cold Comes The Night, međutim to ovde nije slučaj. Zvezda filma je Alice Eve, koja pokazuje versatilnost, čak i kada je film skup klišeja koji su malo do nimalo izmenjeni. Ovde imamo spori ruralni neo-noir, sa nemušto navedenim socijalnim sub-tekstom i već izrabljenom mračnom, očajničkom atmosferom. Alice Eve i njena de-glamurizacija su retki razlozi da se ovaj film pogleda.
Ostalo se vuče negde između loše skrivenog pulpa i ničim pokrivene pretencioznosti, koja počinje od naslova koji bi trebalo da zvuči mračno, duboko, arhaično i da asocira na klasičnu američku književnost, do socijalnog “statementa” i pseudo-feminističkog koncepta žene-majke-ratnice koja se bori za opstanak u svetu pokvarenih ruralnih muškaraca. Kada se taj koncept razradi detaljno, dobijemo remek-delo kao što je Winter's Bone (premda je tamo u pitanju sestra, a ne majka), a kada se razrađuje kroz ofrlje pobacane klišeje, pretvara se u trash. Sve ostalo je ionako na tom nivou, od užasno simuliranog ruskog akcenta (Cranston), preko nekakvog novca kao “nepokretnog pokretača” radnje (saznaćemo kako i zašto, ali to nije naročito novo ni naročito dobro izvedeno) i likova koji ostaju u grubim skicama, do predvidljivog toka radnje, do u detalje. Reciklirani materijal, i to recikliran bez velikog promišljanja, eto šta je Cold Comes The Night.
Chloe (Eve) je žena koju je odavno napustila sreća, pa preživljava kao vlasnica, poslovođa i recepcionarka u motelu u pripizdini (Upstate New York), koji izdaje sobe kurvama i narkomanima. Nemajući love da iznajmi sebi stan ili kuću, ona sa kćerkom (neverovatno ležerna Ursula Parker) živi u motelu, što joj na vrat navlači socijalnu službu. Chloe nije bez greha, i zna da pokupi poneku kintu od ne baš sasvim legalnih poslića, a u tome joj pomaže bivši dečko Billy (Marshall-Green), lokalni korumpirani pandur.
Sve će se promeniti jedne noći kada u motel dođe ruski gangster nižeg nivoa Topo (Cranston) sa svojim nećakom. Nećak već nekako zagine, njihov auto Billy odšlepa u policiju u nameri da ga proda, i Topo je u višestrukom problemu. Naime, on je skoro slep i potreban mu je personalni asistent. U tu svrhu će uzeti Chloe i njenu devojčicu kao taoce sa namerom da povrati lovu koja se nalazila u autu i koja je namenjena veoma opasnom dileru koji očekuje pošiljku preko kanadske granice.
Sve je to stereotipno do daske i znamo šta će se dešavati, međutim, film tu slučajno nabasava na priliku da bude originalan. Nema puno filmova koji se bave problematikom prestarelih, potrošenih i hendikepiranih kriminalaca. Kriminal nije grana posla sa garantovanom penzijom, koncept povlačenja nije naročito izgledan, prekvalifikacija često nije opcija. Topo je jedan od takvih likova, nije baš na vrhu piramide i ovisi o volji drugih, potencijalnih poslodavaca. I dalje zna da se snađe sa pištoljem, iako ne vidi dobro, ali to mu je slaba referenca. Međutim, potencijal za jednu zanimljivu i originalnu priču je potrošen time što je Topo samo utopljen u klišeiziranu strukturu filma, a njegov hendikep je tretiran kao klasičan “quirk” klasičnog negativca.
Sa svojih 80-ak minuta realnog trajanja, dok desetominutnu špicu možete slobodno preskočiti, Cold Comes The Night vas neće koštati puno vremena. To, naravno, ne znači da vas neće nafilati određenim ne baš prijatnim nestrpljenjem da se konačno nešto novo i zanimljivo dogodi. Nakon solidnog Children of Invention, Tze Chun je napravio jedan bezukusan, nezanimljiv pulp B film.