7.2.14

Grudge Match


2013.
režija: Peter Segal
scenario: Tim Kelleher, Rodney Rothman
uloge: Sylvester Stallone, Robert De Niro, Kim Basinger, Alan Arkin, Kevin Hart, Jon Bernthal, LL Cool J


Grudge Match se može procenjivati iz različitih uglova, bilo kao novohollywoodski “fan fiction” i posveta jednom prošlom vremenu, bilo kao komedija zasnovana na generacijskim razlikama, bilo kao akcioni (dobro, ovde više sportski) “mash-up” dvojice filmskih zvezda kao Red ili The Expendables, njihovih tipičnih uloga i celebrity persona. Ali ne smemo zaboraviti jedno: ovo je film snimljen sa namerom da se gledalac, mlad ili star, oseća bolje.
Znači, pred nama je film o dvojici ostarelih boksera koji se ne zovu Rocky Balboa i Jake LaMotta, ali bi lako mogli i da se zovu tako, pošto su likovi blatantno bazirani na njima. Fanovi boksa su se možda pitali kako bi se završio meč između, recimo, Alija u naponu snage i mladog Tysona. Takvo jednostavno pitanje bi pokrenulo dvočasovnu kafansku raspravu, a kao argument bi se izvlačila statistika, prognoze, skor sa drugim protivnicima i šta sve ne. Zašto onda ne bi filmski geekovi postavljali slična pitanja o fikcijskim bokserima? Samo sumnjam da u planu imaju 70-ogodišnjeg LaMottu i 67-ogodišnjeg Rockija.
Ništa zato, ovde imamo sportsku dramu čiji su junaci Henry “Razor” Sharp (Stalone) i Billy “The Kid” McDonnen (De Niro), veliki rivali u polu-teškoj kategoriji koji su se borili dva puta, sa skorom 1:1. Dogovorena je bila “majstorica”, ali je Razor šokirao javnost kada se povukao neposredno pred odlučujući meč. On se vratio u čeličanu u kojoj je radio i apsolutno izbegavao medije, trošeći veći deo zarade na starački dom za svog trenera Lightninga (Arkin). Sa druge strane, Kid je “medijska kurva”, i apsolutno je spreman da napravi budalu od sebe za neki profit, vlasnik je otrcanog restorana u kojem guši ljudi bokserskim pričama i placa sa polovnim automobilima. Oseća se prevarenim jer se Razor povukao pre nego što su njih dvojica razrešili dilemu ko je jači. Naravno, i trideset godina kasnije, njih dvojica će se potući ako provedu više od nekoliko minuta u istoj prostoriji, što će njihov medijski menadžer Dante (Hart) otrkiti kada ih obojicu ubedi da snime pokrete i glas za video-igricu. I eto ideje, meč velikih rivala-veterana pod nazivom “Grudgement Day”, uz opsežnu medijsku promociju.
Mesto radnje nije ni Philadelphia, ni New York, nego Pittsburgh sa svojim nepogrešivim šljakerskim šarmom. Ni muzika ne odudara od “blue collar” standarda, u pitanju je sladunjavi rock iz 80-ih sa radija. Pored svačijeg omiljengo starkelje Alana Arkina koga, kao i u Stand Up Guys, neko vadi iz staračkog doma i čije je prepucavanje sa Hartom osnova “međugeneracijskog” humora, imamo i pomalo zaboravljenu Kim Basinger kao femme fatale (čak i u 60-oj godini). Njen lik je ubačen da bi dao dašak melodrame, naime, ona igra Sally, Razorovu veliku ljubav koja ga je na vrhu njihovog rivalstva prevarila sa Kidom. Znamo šta nam sledi, malo komedije sa boljim ili lošijim, suptilnijim ili direktnijim šalama, malo drame i malo patetike, a na kraju i meč.
Većina komičnih elemenata u filmu je predvidljiva, što iz refernci na Rockija i Raging Bull, što iz klasičnog repertoara o starosti, što iz novijih tipičnih uloga za dvojicu glumaca (De Niro se užasno vozi na staračku patetiku, kao u Last Vegas). Drama isto tako, Kid će se naučiti kako je to biti otac i deda, pošto ima sina (Bernthal) koji ima svog sina, a Razor će morati da pobedi svoju sklonost ka osamljivanju. Usput, Razor je slep na jedno oko, hendikepiran, a Kid to ne zna.
Ono što spasava Grudge Match je njegov ton, odnosno odbijanje da stanje stvari uzme za ozbiljno. Likovima je jasno da je njihov meč šarada, publici je jasno, naravno i nama kao gledaocima je to očigledno. Drugo, Kidov odnos sa sinom se ne razvija po prežvakanoj formuli da se oni postepeno zbliže, oni postaju bliski čim se upoznaju. Treće, i najinteresantnije, nema izrazitog favorita i autsajdera, niti izrazitog pozitivca i negativca u meču. Možemo da navijamo, ali ne moramo.
Iako glumci ne izlaze previše iz svoje zone ugodnosti, većina takve uloge može da odigra i u snu, pokazuju da znaju da glume (posebno Stalone i Kim Basinger, za De Nira i Arkina se to podrazumeva), kao i da se dobro zezaju. Grudge Match je simpatičan, zabavan filmčić za opuštanje i dobar osećaj. Ništa manje i ništa više.