9.2.14

Trap for Cinderella


2013.
scenario i režija: Iain Softley (po romanu Sebastiena Joprisota)
uloge: Tuppence Middleton, Alexandra Roach, Kerry Fox, Aneurin Barnard, Frances de la Tour

Trap for Cinderella se prodaje kao erotski triler, ali film nije niti naročito erotičan niti uzbudljiv. Zapravo, oslanja se na nešto ničim potkrepljene golotinje, zamenu identiteta, amneziju i flashback za flashbackom. Sve u svemu, ugođaj je nalik na one filmove koji se noću vrte po kablovskim kanalima, bez obzira što izvorni roman zaslužuje bolju obradu, i što ju je dobio u originalnom, istoimenom francuskom novovalnom filmu.
Dakle, noć, eksterijer, vila na jugu Francuske. Odjednom, eksplozija. Rez. Devojka se budi u bolnici posle rekonstruktivne plastične operacije. Ne seća se ničega. Ona je Micky (Middleton) i pati od amnezije, uz nadu da će se njeno pamćenje polako vraćati. Sreća, pa se o njoj brine Julia (Fox), višegodišnja lojalna asistentkinja njene bogate tetke (de la Tour). Micky tako saznaje da je bogata naslednica, da ima dečka advokata po imenu Jake (Barnard), da voli da pije danju i partija noću, i da je nekoliko meseci pre nesreće ponovo stupila u kontakt sa prijatljicom iz detinjstva po imenu Do (Roach).
I tu počinje serija flashbackova u kojima se devojke ponovo zbližavaju, zabavljaju zajedno, žive zajedno i počinju da liče jedna na drugu, iako su potpuno drugačije po karakteru. Mickey je divlja, lakomislena bogatašica, a Do je smerna, skromna bankarska službenica i malo stidljiva pride. Biće tu i poneki flashback u okviru flashbacka, koji nas vraća u njihovo detinjstvo i objašnjava nam kako su izgubile kontakt, ne da je to posebno bitno za priču, ali nema veze. Dakle, sledi nam jeftini zaplet složen po uputstvima iz knjige “Screenwriting 101”, koji treba da zaliči na Chabrola (ali nema onu kritičku oštricu uperenu prema buržoaziji), Polanskog (samo bez subverzivnosti) i Hitchcocka (bez napetosti). Naravno, svaki iskusniji gledalac će bez problema napraviti prilično preciznu rekonstrukciju šta će se sve dogoditi i kako će se klupko misterije odmotati.
Jedino zanimljivo što film nudi je vizuelni identitet. Vidi se da je snimljen u skromnim produkcijskim uslovima, ali portretira svet luksuza i modernog glamura sa osećajem i dostojanstvom. Kome je do londonskog chica, neka slobodno pogleda. Gluma nije loša, ipak su u pitanju pristojni glumci, ali likovi su toliko loše i plošno napisani da ne postoje van priče, tanki su i nemaju nimalo pozadine. U toj kombinaciji Kerry Fox malo odskače i daje svom liku određenu dubinu.
Autor filma Iain Softley je imao nekoliko uspešnih filmova u prošlosti, moj favorit je njegov prvenac Backbeat (1994), priča o Beatlesima pre nego što su postali slavni, i kada su, kao kvintet, nastupali uglavnom u Hamburgu. Sledeći film Hackers (1995) se smatra kultnim generacijskim filmom, i sasvim slučajno je lansirao karijeru Angeline Jolie. Sa The Wings of The Dove (1997) i K-Paxom (2001) je Softley stekao kratkotrajnu svetsku slavu, ali je nije održao. Od tada radi same konfekcijske filmove, i Trap for Cinderella je samo to i ništa više. Bez duše, bez stila, bez poente i sub-teksta, dosadno, prazno i nepamtljivo ostvarenje.