25.2.14

Free Ride


2013.
scenario i režija: Shana Betz
uloge: Anna Paquin, Drea de Matteo, Liana Liberato, Ava Acres, Cam Gigandet, Jeff Hephner, Lloyd Owen

Zaista ne zvuči obećavajuće, za scenario i režiju je zadužena epizodna glumica iz indie i video-filmova, dve najveće glumačke zvezde dolaze sa televizije, jedna od njih je čak i producentkinja. U pitanju je autobiografska na smrt ozbiljna pridika o teškom životu, smeštena u trash krimi milje Floride s kraja 70-ih godina prošlog stoleća. Razlog za gledanje ovog filma je čista radoznalost po pitanju karijere Anne Paquin, druge najmlađe dobitnice Oscara i sadašnje zvezde vampirskog trasha True Blood.
Anna Paquin i pored ogromnog talenta nije napravila bitnu karijeru na filmu. Nekoliko uloga po indie filmovima, velika očekivanja od filma Margaret (kod kojeg je distribucija zakazala, a neki kritičari ga smatraju remek-delom) i sporedna uloga u X-Men serijalu nisu nešto što može ispuniti očekivanja. Povrh toga, velika uloga u popularnoj TV seriji, ima tendenciju da se povuče znak jednakosti između Anne Paquin i Sookie Stackhouse. Zato je glumica rešila da uzme stvar u svoje ruke i isproducira sebi film po meri, sa ulogom naručenom za nju. Naime, glavna junakinja filma Free Ride, Christina (Paquin) ima sasvim dovoljno trash sličnosti sa Sookie, ima taj njen oštar jezik i držanje ponosne siromašne žene, ali tematika filma je svakako dovoljno ozbiljna da se sakrije činjenica da je Anna postala glumica od jedne uloge.
Film počinje sa Christinom koja trpi batine od muža, pa jednog dana da otkaz na poslu, potrpa kćeri u auto i odveze se put Floride. Tamo joj je prijateljica iz striptizerskih dana Sandy (de Matteo) sredila šljaku, za početak treba da čisti kuće kriminalaca. Nemam pojma kako je to referenca za buduće poslove na švercanju trave brodovima od međunarodnih voda do skladišta, ali to je karijera koju je Christina odabrala za sebe. Naravno, u prvo vreme sve ide kao po loju, operacija je dovoljno mala i nebitna da bi bila primećena, a Bossman (Hephner) nije nikakav Scarface. Društvance na brodu je veselo, tu je jedan ribar, kapetan, jedan zgodan momak, a ni društvance na kopnu ništa ne zaostaje, tu im se priključuju neke zgodne devojke. Iako je petljanje sa članovima grupe zabranjeno, vibracije su seksi i drugarske, u pozadini piči neki cock rock, cure đuskaju pred momcima, pije se viski, šmrče se koka i tako dalje.
Narvno, Free Ride ne bi bio na smrt ozbiljni preserans kada stvari ne bi pošle po zlu i kada u to ne bi bila uključena deca. Jedna od njih je naratorka, sama autorica filma preimenovana u Shell (Acres), koja je premlada da bi ičega bila svesna, dok druga, adolescentkinja M.J. (obećavajuća Liana Liberato) prolazi kroz svoje, je li, formativne godine, suprotstavlja se majci i gleda je sa mešavinom zavisti, prezira i osuđivanja.
Dobro, to smo sve viđali i po boljim filmovima. Problem sa Free Ride je što je dosadan i koncipiran kao emisija sa jednog od brojnih “true crime” kanala. Dalje, autorica ne zauzima jasan stav, nego je razapeta između razumevanja za majku koja dolazi iz redova sirotinje i pokušava da se izbori kako zna i ume da deci osigura bolji život i veoma uopštene osude kriminala. Treći problem proizilazi iz prethodnog: bez stava nema ni naročite drame, celokupna drama se šlepa na uvodnom “onelineru” u kojem mlađa kćerka citira majku kako nema besplatne vožnje, jer za svaku moraš da daš benzin, travu ili bulju i na činjenici da je u pitanju stvarni događaj.
Glumice od kojih se najviše očekuje nimalo ne odudaraju od svojih ustaljenih persona. Anna Paquin drži taj strogi stav i zapravo ima samo jednu briljantnu scenu (jedina interesantna scena u filmu) u kojoj uspeva da se sabere u sekundi kada u baru čuje da su njene saradnike pronašli mrtve, bez patetike, plakanja i jurišanja van. Drea de Matteo ostaje stereotipna slika bivše striptizete i cure za zabavu sa jedne i krimi-mentorice sa druge strane. Zato mlada Liana Liberato uspeva da odskoči i da ni u jednoj sceni ne bude ispod Anne Paquin, što zahteva popriličnu samouverenost.
Ima nečeg simpatičnog u ležernosti sa kojom se Shana Betz obračunava sa traumom iz prošlosti i u tom portretu kriminalnog polusveta svesnog da možda neće dočekati sutra. Ali to i dalje ne umanjuje činjenicu da je Free Ride već viđena priča, posebno ljigava na kraju.