4.11.14

A Walk Among The Tombstones

2014.
scenario i režija: Scott Frank (po romanu Lawrenca Blocka)
uloge: Liam Neeson, David Harbour, Adam David Thompson, Dan Stevens, Boyd Holbrook, Brian “Astro” Bradley, Olafur Darri Olafsson, Sebastian Roche

Kao i većina drugih, napravio sam amatersku grešku i očekivao još jednu akcijadu. Legitimna je to pretpostavka, igra Liam Neeson, a on je postao “trope”, neočekivani akcioni heroj – očajnik, umoran od sveta i života na “još jednoj poslednjoj misiji”. Primera radi, Taken će dobiti treći nastavak. Išao sam na blef, na neviđeno, ali bio sam ugodno iznenađen što sam dobio nešto inteligentnije. A Walk Among The Tombstones je triler, hajdemo reći neo-noir, sasvim legitiman i pristojan, ali u dobroj meri tipičan predstavnik žanra bez mnogo filozofije.
U pitanju je ekranizacija romana Lawrenca Blocka, jednog od mnogih dovoljno veštih američkih pisaca krimića. Njegov lik Matthew Scudder je doživeo već sijaset printanih nastavaka, a nije ni najnovija pojava na filmu. Pre dvadesetak godina ga je odigrao Jeff Bridges u 8 Million Ways to Die, ne baš najuspelijem filmu Hala Ashbija. Sa velikim, opasnim Ircem Liamom Neesonom u glavnoj ulozi i veštim i nagrađivanim scenaristom Scottom Frankom u rediteljskoj fotelji, A Walk Among The Tombstones može postati prvi deo nove, re-bootane franšize.
Radnja počinje ‘91. u New Yorku. Matt (Neeson) je tada još uvek bio aktivni policajac i aktivni pijanac. Dan je započeo u pandurskom baru, sa duplim viskijem. Odjednom se pojavljuju banditi (dovoljno ludi da pljačkaju pandurski bar), Matt preduzima akciju u maniru Dirty Harrija i kreće jurnjava u toku koje nastradaju banditi, ali jedan metak slučajno pogodi devojčicu na ulici. Osam godina kasnije, Matt je nelicencirani privatni detektiv i antialkoholičar koji redovno odlazi na sastanke. Na jednom od njih ga jedan od kolega ovisnika, Peter (Holbrook) pita da pomogne njegovom bratu Kenniju (Stevens) čija je žena oteta i vraćena u delovima. Kenny je narko-diler i policija nije dolazila u obzir. Nevoljno istražujući tragove, Matt otkriva da postoji čitava serija sličnih otmica i ubistava čije su žrtve žene i devojke kriminalaca iza kojih stoji tandem psihopata sa pravim ili lažnim policijskim legitimacijama...
Priča je, dakle, klasična da klasičnija ne može biti. Scenario je napisan kompetentno, oslanja se na inteligentni dijalog, dovoljno detaljnu karakterizaciju glavnog lika (iako on ostaje lagano stereotipan neo-noir detektiv), relativno misteriozne negativce i relativno zanimljive epizodiste. Među njima prednjači TJ (Bradley), Mattov, hajdemo reći, pomagač, prepametni i simpatični tinejdžer sa ulice. Drugi potencijalno zanimljiv lik, bivši saučesnik psiho-dvojca, suludi grobar, golubar i voajer (Olafsson) nema dovoljno vremena da zablista koliko bi mogao.
Druga dobra stvar su detalji vezani za atmosferu i vremenski okvir radnje. Godina je ‘99. i svi se bave “milenijumskim bugom”, neki to vide i kao mogući smak sveta. TJ je tehnološki pismen, iako načitan neproverenih informacija sa interneta, a Matt je tehnofob. Izbor godine je pametna autorska odluka, to vreme je možda poslednje vreme u koje moguće smestiti detektiva bez interneta. To je i vreme dok Brooklyn još uvek nije postao cool, nego je bio relativno opasno mesto. Portret jesenjeg New Yorka je možda očekivan, ali je svakako na mestu za ovakvu priču.
Ovo nije film bez mane. Pored generalne predvidljivosti (da je malo manje vešto izveden, nazvao bih ga generičnim), moguće je očitati i nekoliko dosadnih detalja koji se provlače kroz mnoge, uglavnom loše filmove. Odnos između TJ-a i Matta graniči sa patetikom, odnos između Petera i Kennija je nagovešten, ali nerazrađen i takođe vonja na stereotip, a povezivanje krvavog prolongiranog završnog obračuna sa programom za lečenje od ovisnosti u 12 koraka je u najmanju ruku nebulozno. Još par detalja tu ne štima, ali čemu cepidlačiti.
I pored svih mana, A Walk Among The Tombstones je apsolutno gledljiv film. Lepo je ponovo videti Neesona na ekranu u ulozi koja zahteva i kakve-takve glumačke veštine. Lepo je i videti da se triler starog kova polako vraća u modu, pa makar samo u kišnoj, jesenjoj pred-oscarovskoj sezoni.