18.11.14

Of Horses and Men / Hross i oss

2013.
scenario i režija: Benedikt Erlingsson
uloge: Ingvar E. Sigurdsson, Charlotte Boving, Stein Armann Magnusson, Kjartan Ragnarsson, Helgi Bjoernsson, Sigridur Maria Egilsdottir, Juan Camillo Roman Estrada

Za sve otočane važi da su čudni. Island po toj percepciji nije izuzetak, pre bi se nazvao ekstremom. Ovaj veliki otok prekriven divnom prirodom, vulkanima i gejzirima relativno je retko nastanjen, a polovina stanovništva živi u glavnom gradu. Ruralne oblasti su skoro puste, a to je raj za umetničku imaginaciju. Sudeći po filmovima, u dubokoj islandskoj provinciji svaša se čudnog događa...
Ovaj film nije izuzetak po tom pitanju. Imamo jedno malo raštrkano selo od po nekoliko kuća. U tom selu (kraju, predelu, čemu god) ljudi su ludi na konje. Svi ih imaju. Oni su nekada bili jedino sredstvo prevoza, a danas su naklon tradiciji, kućni ljubimci, čovekovi prijatelji i prestižan hobi. Of Horses and Men nam kroz seriju kratkih priča daje ljudsku perspektivu na konja, ali reklo bi se i konjsku na čoveka, tako da na kraju ne znamo ko je razuman, a ko životinja, ko je plemenit, a ko divalj.
Priče su toliko crnohumorne da je teško zamisliti nešto tako uvrnuto. U prvoj priči gizdavi starac ponosan na svoju plemenitu kobilu i simpatična žena ponosna na svog pastuva moraju da se nose sa posledicama slobodne životinjske ljubavi koja im je pričinila sramotu. Sledeća priča prati pijanca-avanturistu koji tera konja kroz hladno more kako bi sa ruskog broda kupio jaku nemarkiranu votku. Stvari od tada postaju sve čudnije i čudnije, posebno iz perspektive konja, jer ljudi rade svakakve pizdarije i svakakve okrutnosti. Jedan povredi oči tako što cvika susedovu žicu, žena se dokazuje da je sposobna kao muškarci, stranac koji je neiskusan jahač pokušava nekoga da impresionira na turističkoj turi ili se jednostavno povodi za trenutkom, pa gadno nadrlja. Dvoje ljudi se upuštaju u tajni i nespretni seks tokom nečega što bi se moglo nazvati seoskim hitnim slučajem (zbiranjem odbeglih konja). Konje se sahranjuje bolje nego ljude, čak im sveštena lica drže misu.
Ono što je upadljivo u ovom dosta nelinearnom i artističnom filmu je njegova poetičnost. Dve stvari su tu presudne: kamera koja nam daje islandsku predivnu prirodu kao kulisu u kojoj se susreću konjska plemenitost i ljudsko divljaštvo i sitni interesi, reklo bi se lepota i ružnoća, kao i muzika koja prati širok raspon emocija i događaja.
za svojih 75 minuta koliko traje, Of Horses and Men će vas dobro provozati kroz raspoloženja, ljutiće vas, šokirati, nasmejati... Imajte u vidu da to nisu jeftini šokovi ili jeftini smeh koji je sam sebi cilj, nego je ovaj film zapravo ogled o prirodi, pre svega ljudskoj. Jesmo li zaista napredniji od životinja? Šta bi o tome tek konji imali da kažu?