17.2.16

Band of Robbers


2015.
scenario i režija: Aaron Nee, Adam Nee (po romanima Marka Twaina)
uloge: Kyle Gallner, Adam Nee, Matthew Gray Gubler, Hannibal Buress, Johnny Pemberton, Daniel Edward Mora, Melissa Benoist, Beth Grant, Eric Christian Olsen, Stephen Lang, Cooper Huckabee, Lee Garlington

Mark Twain zauzima posebno mesto u američkoj kulturi i kolektivnom pamćenju, najviše zbog svoje nepograšive zdrave logike i sposobnosti da jednostavnost učini privlačnom i kroz nju nam ponudi neke od važnih životnih lekcija. O prijateljstvu, o odgovornosti, o odrastanju, o društvu koje gradimo. Visprena baraba Tom Sawyer i nesrećni, ali dobrodušni Huckleberry Finn su, pored sve vremensko-prostorne distance, bili deo odrastanja svakog od nas.
Naravno da je Twainovo delo završilo i na filmu, u nebrojenim verzijama i u mnogim kinematografijama. Naravno, bilo je tu klasičnih ekranizacija, modernizacija, uvođenja u potpuno drugi kontekst. Twainove motive je možda najbolje filmski obradio Jeff Nichols u svom filmu Mud, diskretno i pametno, tako da prepoznamo njihovu suštinu i u tome uživamo.
Braća Nee su se, međutim, setila nečeg drugog: ne samo da su Toma i Hucka preneli u sadašnje vreme, nego su ih zamislili kao odrasle. Dobro poznata priča iz Twainovih romana je rasturena na detalje i oni se obilato pojavljuju u nanovo konstruiranoj varijanti oko svojih (ne)odraslih likova u filmu koji žanrovski balansira između krimi-komedije i nekakve “bro-dude” varijante sa nepristojnim muškarcima gubitnicima. Tako nešto, naravno, ne radi kako treba od samog početka: Tom i Huck su nam u svojim avanturama i dečijim svinjarijama bili dragi iz prostog razloga što su bili klinci. Kada to rade ljudi od 30-ak godina, to nije nimalo simpatično, verujte mi na reč.
Čini se da je ceo projekat nastao iz dva motiva. Prvi je fiksacija Adama Neea na Toma Sawyera, kojeg i igra u filmu, i na njegovu neodraslost i život “van sistema”, odnosno van kodeksa očekivanog. Simpatično kad si klinac, problematično kad si stariji. Da Nee barem zna odigrati svoj lik, to bi bilo podnošljivo, ali on ne uspeva da nađe pravi ton, pa je Tom u njegovom izvođenju ultimativni gubitnik, patološki lažov, viđen da vodi nesrećan i neuspešan život, sve se uveravajući da tako izgleda sloboda. Još gore, njegova suština je toliko promenjena da nam on deluje lagano retardirano, a njegov polu-brat, ulizica i ljigavac Sid (Olsen) u poređenju s njim kao legitimna i odgovorna osoba.
Drugi motiv braći je, rekao bih, štreberske prirode. Oni ovim filmom pokazuju da nisu prespavali lektiru i pokušavaju da je “oplemene” svojim viđenjem u savremenom, lagano hipsterskom kontekstu. Naravno da imamo Hucka (Gallner), on je naš narator, bivši robijaš koji želi normalan život. Tu su i Joe Harper (Gray Gubler) i Ben Rogers, “pocrneo” u skladu sa politički korektnim trendovima (Hannibal Buress, bez jasnog zadatka i cilja u filmu), pa čak i Becky Thatcher (Benoist) kao Tomova koleginica u policiji. (Da, Tom je sada policajac, ali onaj najniži saobraćajac kojem je to maska za pravljenje sranja.) Tu je i udovica Douglas (Grant) kod koje Huck živi, tu je i Poly (Garlington), koja više nije tetka, nego policijska poručnica. Tu je Indijanac Joe (Lang) koji služi malo kao bauk, malo kao “running joke” i poenta o tome šta je rasizam, a šta prihvatanje tuđe kulture (jer zapravo nije Indijanac, samo se tako oblači i preti skalpiranjem), tu je i kukavni Muff Potter (Huckabee). Jedino je Crni Jim postao Meksikanac Jorge (Mora).
Radnju nema smisla prepričavati, jer zapravo ne tvori neku logičnu celinu. Kao što su i likovi iz romana ubačeni u film i novi kontekst eto tako jer je to autorima cilj, tako je na isti način i gomila detalja završila u priči. Mesto radnje je St. Petersburg, tipična južnjačka vukojebina. Tu su i “pećine”, i groblje, i mjaukanje, i zakopano blago, i zakletve u krvi, i Huckovo oblačenje u žensku odeću (besmislen detalj za koji se vidi da je na silu ubačen) i scena sa Tomom i farbanjem njegove ograde (potencijalno duhovito).
I, naravno, stalno neka jurnjava, kreveljenje, humor u pokušaju i insistiranje na “boys will be boys” klišeu. Tridesetogodišnji Tom i Huck. Ne ide. Band of Robbers jednostavno ne valja, ma koliko se ja nadao. Neke stvari je bolje ne dirati.