10.2.16

The Connection / La French


2014.
režija: Cedric Jimenez
scenario: Cedric Jimenez, Audrey Diwan
uloge: Jean Dujardin, Gilles Lellouche, Celine Sallette, Melanie Doutey, Benoit Magimel, Guillaume Gouix, Feodor Atkine

Jedan od najvećih doprinosa Novog Hollywooda filmskoj umetnosti bilo je temeljno narušavanje filmskih modela i šablona i uspostavljanje novih. Friedkinov film The French Connection (1971) ne samo da je bio sjajan kriminalistički triler prepun jurnjave automobilima po atraktivnim newyorškim lokacijama, nego je i temeljno revidirao tipove likova. Detektiv Popeye Doyle (Gene Hackman) je bio nadrkana, rasistička sirovina, ali predan i više nego sposoban borac protiv zločina, a njegov nemezis Alain Charnier (Fernando Rey) evropski gospodin finih manira, ali ipak gangster i uvoznik ogromnih količina heroina.
Naravno, iz The French Connection je nastao čitav niz filmova o dilerima kao “kapetanima industrije”, a od svakog filma koji je tematizirao francuske “uvoznike” očekivanja su bila velika i uglavnom izneverena. Čak ni zvanični nastavak The French Connection II (1975) uprkos repriziranoj ulozi Genea Hackmana i pouzdanom Johnu Frankenheimeru u rediteljskoj fotelji nije bio dobar film. U najboljem slučaju bila je to klasična žanrovska žvaka za mozak, u najgorem kultur-rasizam filma u celini nije mogao biti pokriven samo vizurom takvog protagoniste jer ga je u velikoj meri prevazilazio.
Zanimljivo, ali nismo baš imali prilike da gledamo francuske filmove na tu temu, iako u francuskoj kinematografiji postoji trend žanrovskog, kriminalističkog filma. The Connection, na domaćem terenu zvani La French Cedrica Jimeneza je pokušaj, i to prilično dobar, da vidimo francusku perspektivu “Francuske veze”.
Nemojmo očekivati previše u smislu faktografije, jer sama struktura kriminalnih aktivnosti nije tako jednostavna da bi se mogla predstaviti kroz jedan monolitan klan. Bilo je više klanova i pod-klanova, šverc heroina iz Marseillesa je trajao dugo, bio povezan sa većinom kriminalnih aktivnosti u gradu (reket, kocka), imao pipke u legitimnom biznisu, policiji, sudstvu i politici, i to ne samo na lokalnom nivou. Jimenez delove te faktografije, kao i detalje vremenskog perioda, od sredine 70-ih do ranih 80-ih (kada je stvarna “Francuska veza” bila u priličnoj defanzivi), vrlo vešto ubacuje u centralnu priču koja je potpuno fiktivna. Istini za volju, nagledao sam se filmova “po istinitim događajima” koji su faktografiju mnogo manje poštovali.
Jimenez i njegova supruga i saradnica Audrey Diwan vešto pletu sled događaja oko dvojice glavnih likova na suprotnim stranama kriminalističke istrage. Pierre Michel (Dujardin) je istražni sudija, sveže prebačen iz odeljenja za maloletničku delikvenciju u odeljenje za organizovani kriminal koji pokušava da konačno “zašije” vođu kriminalnog klana Gaetana Zampu (Lellouche). The Connection je u smislu tretmana likova vrlo solidan nastavak Friedkinovog filma. Obojica su ljudi sa ambicijom i nagonom za održanjem. Obojica su porodični ljudi koji ne znaju i ne mogu drugačije. Obojica su obeleženi svojim karakterom. Michel je kockar koji voli adrenalin igre na sve i ništa, a Zampa je sirovina, ali ne klasičnog kriminalnog tipa, više kao beskrupulozni šef ogromne internacionalne poslovne operacije, što šverc heroina na visokom nivou i jeste zapravo. U njihovom sukobu drugi su samo pomagači i prepreke.
Iako ima sasvim dovoljno akcionih scena i nekoliko jurnjava kao posveta oba dela The French Connection, Jimenezovi uzori su primarno negde drugde. Sa jedne strane, tu su psihološke igre kakve smo viđali u filmovima Michaela Manna, što se najbolje vidi kada dvojicu glavnih likova imamo u domaćim okruženjima. Sa druge, tu je Scorcese u svojoj klasičnoj fazi gangsterskih epova, sa sve montažnim sekvencama, ponekad predominantnom muzikom i obiljem detalja vezanih za period, dok su detalji vezani za faktografiju i samu priču vrlo diskretni.
Jimenez ipak ne uspeva da dobaci do svog uzora i dosta često se vidi da ga emulira, doduše vešto. Naprosto nema tu fluidnost i atmosferu koja gledaoca proguta kakvu smo imali prilike da vidimo u Goodfellas i Casinu, pa čak i u The Wolf of Wall Street. Možda je problem u samo skiciranim pozadinskim pričama i elementima zapleta sa strane (kao recimo o klanu korumpiranih policajaca, službenika i političara). Možda su montažne sekvnce suviše “flashy” i nisu uvek neophodne. A možda je u pitanju i nešto banalno, kao što je odsustvo naratora koji bi “sa lica mesta” podvukao kredibilnost same priče.
Ali ipak The Connection nudi sasvim dovoljno toga za uživanje. Tu je atmosfera mediteranskog sunca. Tu su atraktivni kadrovi, napeta akcija i sukob jakih ličnosti. Tu su i dva vrlo raspoložena odlična francuska glumca, “oscarovac” Jean Dujardin u svojoj prvoj glavnoj ulozi posle The Artist i ništa manje dobar Gilles Lellouche. Više od svega, The Connection nudi zabavu starog kova sa prekaljenim detektivima i gangsterima. Preporuka fanovima.