5.6.17

SiREN

kritika originalno objavljena na Monitoru
2016.
režija: Gregg Bishop
scenario: Ben Collins, Luke Piotrowski (prema kratkom filmu Amateur Night Davida Brucknera)
uloge: Chase Williamson, Hannah Fierman, Justin Welborn, Hayes Mercure, Michael Aaron Milligan, Brittany Hall, Randy McDowell, Lindsey Garrett

Segment Amateur Night sa “found footage” kompilacije V/H/S redak je primer kratkog filma uguranog u omnibus koji zaista ima potencijala za nešto više. Ako zanemarimo “found footage” kao nepotreban i jeftin trik, kao i ekstremno glupe i antipatične likove koji razjare monstruma koji ih ubije, ostaje nam sam monstrum, naslovna sirena (bez peraja, znači ne riba-devojka, već samo glas koji opija) koji zavređuje svoj dugometražni film.


Gregg Bishop, autor takođe jednog kratkiša na tragu nečega (uvrštenog u nastavak V/H/S: Viral) hvata se Brucknerove priče, snima je normalno, iz trećeg lica i pretvara je u jedan ne baš do kraja razrađen, ali natopljen simbolikom, dinamičan, vizuelno interesantan i, najvažnije, zabavan film koji od klišea tihe devojke koja postaje monstrum braneći se od nasilnika stvara legitimno monstruozno-demonsko prisustvo vredno poštovanja. Uostalom, može li film čija se uvodna scena odvija u impresivnoj crkvi nadomak groblja nakon amaterskog crnomagijskog rituala biti loš? Još kad se tu upoznamo sa našom smrtonosnom sirenom koja, ironije li, postaje zarobljenicom ekscentričnog magičara, sigurni smo da nas čeka zabava.
Nakon sjajnog uvoda u stanju smo da započnemo i lagano klišeiziranu priču. Jonah (Williamson) se ženi i sprema se da ode na momačko veče sa svojim prijateljima Random (Mercure) i Elliottom (McDowell), te sa žestoko napaljenim bratom Macom (Milligan). Izabranica njegovog srca Eva (Garrett) mu postavlja pravilo da su striptizete OK, ali da nikakvo kurvanje ne dolazi u obzir. Brat kao vođa, međutim, ima druge planove koji uključuju ludu zabavu, alkohol i gljive-ludare, ali umesto da društvo odvede u Las Vegas ili nešto tog tipa, on ih vodi u gradić Garden City koji, navodno, ima ludu underground kurvarsku scenu.

Nakon što se prvih par barova ispostave kao živi smor, momci će imati “sreću” da nalete na sumnjivog tipa koji “zna baš pravo mesto” za njih, pa da za njim pođu u šumu i završe u viletini u kojoj se odigrava zabava nalik na onu iz Eyes Wide Shut sa obratom nalik na Hostel u najavi, a sve to vodi Nyx (Welborn), naš magičar iz uvodne scene, kao ceremonijal-majstor koji je izleteo iz Blue Velvet. Jonah će dobiti specijalnu poslasticu, privatnu seansu sa našom sirenom Lily (Fierman), što će drugari skupo platiti, ne novcem, već nečim drugim. Kada Jonah pomisli da je Lily zarobljenica i žrtva trgovine ljudima, on će je osloboditi i pokrenuti pičvajz i poteru u kojoj učestvuju tri strane: on sa svojim društvom, uprava kluba, odnosno Nyx i šankerica Ash (Hall) koja nije samo obična šankerica, i na kraju oslobođen ženski demonski entitet koji proždire muškarce (sve osim izabranog, to jest) i koje uprava želi staviti nazad pod kontrolu.
Filmu se svašta može zameriti, recimo da su mu likovi idioti koji su sami krivi za svoje nevolje (nekako ide uz žanr), da mu fali još krvi, da osim sirene nudi malo toga novog i istinski moćnog, da “prave” teme (mogućnost ljubavi između čoveka i monstruma, recimo) samo grebe po površini, a u njih ne ulazi dubinski, kao i da površno citira druge, bolje i kultnije filmove. Međutim, prava zamerka bi bila nedostatak konkretizacije u bilo kom pogledu, od sirene (je li ime Lily od Lilith, Adamove prve žene i zašto je to tako), preko njenog performansa za našeg mladoženju (šta ona zapravo radi osim što pušta glasinu i kada ta glasina donosi uživanje, a kada smrt), pa do bordela u šumi kao takvog i njegovog vlasnika (ko je on, šta je on, čime se bavi, koje su mu specijalnosti, šta još čudno drži pod ključem i eksploatira u seksualne svrhe, te od čega živi ako ne posluje u novcu).

Sa druge strane, SiREN nam nudi sasvim dovoljno toga za uživanje: manični tempo (trajanje je 80-ak minuta), gibak scenario iz kojeg sledi nepredvidljivost pojedinih obrata, nekoliko scena za pamćenje poput kulminacije u “reversed gender” silovanju, uvoda i “konačnog” obračuna u crkvi i generalno pamtljive vizuale. Gluma je takođe solidna, u čemu prednjače Hannah Fierman kao Lily koja je škrta na rečima, ali zato uspeva da deluje sablasno čak i bez odeće, te Justin Welborn kao Nyx koji ima “najmesnatije” replike i zastrašujući je na sasvim drugi, gotovo teatralni način. Efekti maske i šminke su takođe za svaku pohvalu uprkos nimalo impozantnom budžetu.

A poruka, jer je horori po pravilu imaju iako dosta često služi da podrije kvalitet filma? SiREN ima barem tri. Prva je žanrovsko pravilo koje likovi ne poštuju, pa bivaju kažnjeni: ne budi budala. Druga je više nego škakljiva i publici može dati krive ideje: nije žrtva sve što na žrtvu liči, odnosno za nas je bolje da neke žrtve ostanu žrtve. Treću valjda ne treba crtati poštenim ljudima: ne varajte svoje partnere, čak ni kad ste na to naterani.