8.6.17

Sleepless

2017.
režija: Baran bo Odar
scenario: Andrea Berloff (prema filmu Nuit blanche Frederica Jardina)
uloge: Jamie Foxx, Michelle Monaghan, Dermot Mulroney, Scoot McNairy, Tip “T.I.” Harris, David Harbour, Gabrielle Union, Octavius J. Johnson

Ako mu je namera da vas održi budnim tokom noćnog (porno termin) gledanja na nekom kablovskom ili zemaljskom TV kanalu, Sleepless taj test prolazi: ima akcije, nasilja, tuče, neverovatno glupih obrata i promena lojalnosti pojedinih likova. Film inače nema velikih problema sa ambicijama, u pitanju je klasičan primerak “januarskog đubreta”, pritom labavi “remake” solidnog francuskog krimi-trilera Nuit blanche uz očitu furku na “tata spasava stvar” fintu iz Taken franšize, ranije nastavke Die Hard, de Palmin Snake Eyes, samo bez te autorske veštine i azijski “nasilni balet” bez toliko spektakla.

Ako prolazi kao zabava uz sendviče, pivo i nesanicu, to ne znači da Sleepless prolazi kao film. Naprotiv, on je od one najgore vrste, za zaborav, a ne za pamćenje; loš, ali ne za pamćenje, trash i ironijski odmak; glup, ali na onaj nekompetentan način; očito lažan, a opet tako van kontrole. Skoro mi dođe da žalim švicarskog direktora Barana bo Odara što u Hollywood ulazi sa takvim smećem posle filmčine kakva je The Silence (2010) koje se ne bi postideli ni mnogo veća imena.

Priča počinje napeto, sa glasnom zvučnom shemom (koja nabija kroz ceo film) i naizmeničnim totalima Las Vegasa iz visine i snimcima jurnjave sa zemlje. Jurnjava jedan na jedan prerasta u pucnjavu dva na dva, a razlog sukoba je droga. Taman kad napadači srede dvojicu kurira u šorku se umešava još jedan auto sa trojicom naoružanih, ali se šorka završava kada se začuju policijske sirene, a napadači uzimaju 25 kila kokaina.

Ispostavlja se da su njih dvojica policajci, Vincent (Foxx) i Sean (Harris) i to možda od one podmićene sorte. Naravno, njih dvojica se javljaju za istragu pucnjave, ali ih do mesta zločina pretiče dvojac iz unutrašnje kontrole, Bryant (Monaghan) i Dennison (Harbour), a agentica Bryant je posebno sumnjičava prema Vincentu. Međutim, to je tek početak njegovih problema: drogu je prevozio ljigavi vlasnik kockarnice Rubino (Mulroney) za račun sadističkog doglavnika kriminalnog klana Novaka (McNairy), pa njegovi ljudi otimaju Vincentovog sina Thomasa (Johnson) kao zalog da će ovaj vratiti oteto. Jednom kad se svi nađu u kazinu, kreće opšti pičvajz uz sve one navedene nedostatke.

Počnimo od toga kako su likovi napisani – kao najkockastiji mogući klišei svojih funkcija: policajac za kojeg sumnjamo da je korumpiran zapravo kaže da je na tajnom zadatku i nekako je takav tip, agentica unutrašnje kontrole je suviše revnosna, vlasnik kazina je preko svake mere ljigav (iako ga vrlo solidno igra Dermot Mulroney), a od krimosa makar dvodimenzionalno čovekoliko biće ne može načiniti ni poslovično dobri Scoot McNairy. Zatim, casting je u velikoj meri pogrešan: Jamie Foxx deluje kao Denzel Washington za sirotinju, Michelle Monaghan nije baš neka iznimna akciona heroina, a David Harbour je makar zbog svoje face hodajući spoiler. Lokacija kazina, njegovih noćnih klubova, hodnika, garaža i pomoćnih prostorija očito je kompozit, a ne celina, što autor i direktor mu fotografije Mihai Malaimare Jr. pokušavaju da maskiraju slikama Las Vegasa, a jednako tako neuverljivo, a opet providno deluju i postupci likova u priči.


Od ovakvih filmova ne očekujemo izuzetnost i ona, ako je ima, češće ide na lošu, trash stranu, ali u slučaju Sleepless bi i to bio napredak. Ovde očito nedostaje kompetencija i kontrole, reklo bi se čak i brige šta se sa filmom dešava i zašto. Mi za svoje uloženo vreme osim šprance i klišea ne dobijamo ništa, ni atmosferu, ni neku realnu napetost, pa čak ni neki segment koji odudara poput, recimo, tuče. Sve je nekako generički bezvezno i nevredno planiranog utroška vremena. Ionako stiže na televiziju uskoro, u šta se kladimo...