20.7.17

150 Milligrams / La fille de Brest

2016.
režija: Emmanuelle Bercot
scenario: Emmanuelle Bercot, Severine Bosschem, Romain Compingt (prema knjizi Irene Franchon)
uloge: Sidse Babett Knudsen, Benoit Magimel, Charlotte Laemmel, Isabelle de Hertogh, Lara Neumann, Patrick Ligardes, Myriam Lazencot

Državne agencije koje se bave regulacijom lekova su notorne po svojoj sporosti da to možda čak i graniči sa sabotažom. Ako u račun uzmemo i finansijsku moć i izrazito tržišnu orijentaciju farmaceutske industrije koja se često naziva lobijem ili čak mafijom, sumnje na koruptivne aktivnosti se nameću same. Uostalom, one finansiraju “nezavisna” istraživanja po bolnicama, univerzitetima i laboratorijama i imaju svako pravo da prvom sledećom prilikom uskrate sredstva onima čiji im se nalazi ne svide.

Jedna takva afera sa lekom za dijabetes imena Mediator potresla je Francusku krajem prošle decenije. Lek se nesmetano prepisivao i prodavao tokom 35 godina, a da nikome nije palo na pamet da istraži njegove fatalne posledice po pacijente, naročito žene srednjih i starijih godina. Problem je bio u jednoj od hemikalija u receptu koja bi, navodno, pomagala oko regulacije apetita kod pacijenata. Isti molekul već je bio presudio mnogima koji su konzumirali jedan drugi proizvod iste kompanije, tablete za mršavljenje koje su nakon mukotrpnog sudskog procesa ipak povučene sa tržišta.

Opasne nuspojave Mediatora koje se tiču uvećanja srčanih zalizaka otkrila je pulmologinja Irene Franchon iz bolnice u bretanjskom gradu Brestu. Ona je i pokrenula svoj “krstaški rat” protiv dotičnog medikamenta i kompanije koja ga je proizvodila i nije se odricala profita. Uz pomoć istraživačkog tima i pojedinih naklonjenih lekara i naučnika u okviru institucija, ona je na kraju uspela da posle duge i mukotrpne borbe pune pritisaka, muljaže i predrasuda od strane prestoničkih etabliranih “profesionalaca” pobedi moćnijeg protivnika, ali broj žrtava leka, bilo da se radi o smrtnim ishodima, bilo o teškim telesnim posledicama, ne može biti precizno utvrđen, a sumnja se na zastrašujuće velike brojeve.

150 Milligrams u režiji Emmanuelle Bercot, francuske glumice (Mon roi, Polisse) koja se otisnula u rediteljske vode (La tete haute) je ono što možemo nazvati poštenom doku-dramom, filmovanom verzijom istinitih događaja koje je Irene Franchon zabeležila u svojoj ne-fikcijskoj, memoarskoj knjizi. Vernost izvornom materijalu pojačana je tačnim datumima kada su se ročišta i sastanci odvijali i stvarnim, hladnim lokacijama zgrada bolnica i vladinih regulatornih tela.

Naravno, određene autorske slobode su prisutne u tumačenju likova, “pozitivaca” u svojoj požrtvovanosti sa po jednom-dve osobine van tog konteksta. Irene u tumačenju danske glumice Sidse Babett Knudsen je luckasta, nestrpljiva i čak nespretno-komično pravdoljubiva usled odsustva bilo kakvog taktiziranja. Drugopotpisani Benoit Magimel, koji je igrao i u prethodnom filmu Emmanuelle Bercot, svog naučnika, pak, igra kao zaluđenika dobre naravi kojem pritisak situacije u koju se upleo ponekad stvara užasnu tremu. Ostali likovi su još manje razvijeni tako da van funkcije ove partikularne priče jedva da i postoje.

150 Milligrams je, dakle, jedan od onih poštenih i pristojnih filmova koji ne uvode ništa novo u žanr doku-drame. Emmanuelle Bercot se teško može nazvati autoricom sa zavidnim zanatskim znanjem i kreativnom energijom, ali ovde pokazuje sva svoja ograničenja. 150 Milligrams je film bez ikakve natruhe stila i začina i kao takav zapravo podseća na produkcijski raskošniji i bolje odigran televizijski specijal.

Iskreno, nisam bio lud ni za Erin Brokovich, tako da me njena tematske i stilska kopija (to je možda prejaka reč, ali nemam bolju) nije oborila s nogu. U svojoj vernosti izvornom materijalu i istinitim događajima, 150 Milligrams je pomalo čak i drven film.