14.10.14

Drogowka / Traffic Department


2013.
scenario i režija: Wojtek Smarzovski
uloge: Bartolomiej Topa, Arkadiusz Jakubik, Julia Kiowska, Eryk Lubos, Robert Wabich, Jacek Braciak, Marcin Dorocinski, Agata Kulesza, Izabela Kuna

Wojtek ili Wojciech Smarzovski je poznat reditelj u Poljskoj i po evropskim festivalima. Prepoznatljiv je po sirovom, direktnom stilu i temama koje se bave ljudskom gadošću, bilo na komičan, bilo na tragičan način. Njegov stav mu verovatno neće doneti mnogo prijatelja na uticajnim mestima u Poljskoj, pošto se obračunavao sa bukvalno seljanima, građanima, crkvom i svim režimima koji su se izmenjali u Poljskoj u prethodnih sto godina, a izmenjalo ih se mnogo. Zato je, reklo bi se, miljenik filmskih fondova i upravo je na taj način finansirana Drogowka, manični triler o korupciji u varšavskoj saobraćajnoj policiji koja je samo vrh ledenog brega sveprožimajuće korupcije i gadosti u vrloj, novoj kapitalističkoj Poljskoj.
Isprva će vam trebati vremena da se naviknete na tempo i upoznate sa likovima. U početku će to ličiti na “ensamble cast” pandurski film koji prati sedmoricu saobraćajaca u svakodnevnim dužnostima i privatnim životima. Oni nisu nikakvi heroji, oni su prikazani kao ljudi sa manama (i skoro bez vrlina), agresivni jedni prema drugima i prema ljudima generalno, pijani na dužnosti i van nje, skloni ludačkim provodima sa mnogo cuge i kurvama, neki su rasisti, neki zelenaši, a primanje mita u novcu, robi i uslugama im nije strano. Zbog toga je njihovo odeljenje pod lupom unutrašnje kontrole.
Taj uvod je ispraćen munjevitom montažom, takvom da spotovi za elektronsku muziku deluju dosadno kao da su ih režirali televizijski realizatori. Druga važna stvar tu je igrarija sa video formatima koja doprinosi realnosti. Tako imamo regularne filmske snimke, snimke sa nadzornih kamera i amaterske snimke sa mobilnih telefona. Sve deluje prljavo i konfuzno, pa gledaocu treba vremena da se navikne.
Iz tog veselog društvanceta večito pijanih pandura će se Krol (Topa) izdvojiti kao protagonista, nesrećnim spletom okolnosti ili voljom nekakvog spoljnog faktora. Veselnik je nakon saznanja da ga žena vara sa kolegom Lisowskim (Dorocinski) noć proveo sa prijateljima, cugom i kurvama i na kraju zaspao u autu. Lisowski je sutradan pronađen mrtav i Krol je idealan osumnjičeni: dugovao mu je lovu, žena ga je varala i još mu je pretio telefonom. Krol se ne seća ničega, a ni kolege nisu od pomoći, pa mora uporedo da beži od inspektora iz odeljenja za ubistva, priseti se prethodne noći i dokaže svoju nevinost. Ispostavlja se da je Lisowski bio serijski ucenjivač i vrlo vešt igrač sa novcem, ali pitanje je da li je naleteo na većeg igrača od sebe, ucenjivao pogrešnog ili šta već. Bilo kako bilo, Krol mora sve to da otkrije preturajući po stanovima, štekovima, mobilnim telefonima i USB diskovima pokojnika, a istraga ga vodi do korupcije na najvišem nivou.
Kada se radnja filma potpuno prešalta na nešto klasičniji triler, tempo se minimalno usporava, a fotografija postaje za nijansu konvencionalnija i montaža nešto mirnija. Drogowka ipak nijedne sekunde ne pada u dinamici, amaterski snimci sa mobilnih telefona su stalno prisutni. Sa jedne strane, to je neverovatno privlačno jer gledaoca prosto zakuca za ekran, dok sa druge strane ostavlja utisak neurednosti i nekoherentnosti u nimalo jednostavnom krimi-zapletu. Smarzovski je vešt autor i priču će sigurno privesti kraju, ostavljajući vrlo malo započetih, a nezavršenih pod-zapleta i vinjetica. Ipak, utisak je da bi film bio uspešniji i komunikativniji kada bi nam dao malo vremena za odmor i povremeno nas podsetio ko tu koga i zašto ganja.
Smarzovskog je vrlo malo briga za to, pošto se čini da je on na misiji da nas devastira ili da nas makar dobro izudara kratkim kadrovima, brzim dijalozima i scenama iz poljske svakodnevice obeležene korupcijom, prostaklukom, nemoralom, sitnim i krupnim gadostima. Deo korupcije dolazi “odozdo”, od nesrećnika koji se na taj način vade iz sranja, a deo dolazi sa najvišeg nivoa, gde je telefonski poziv dovoljan da sjebe koncepciju. Na par mesta Smarzovski će nas počastiti urnebesnim crnim humorom kakav se retko viđa u konvencionalnoj kinematografiji, a detalja je previše da bih ih nabrajao.
Drogowku vredi pogledati i ima moju preporuku. Pitanje je samo da li ćete izdržati ono što vidite.