19.8.15

Comoara / The Treasure



2015.
Scenario i režija: Corneliu Porumboiu
Uloge: Toma Cuzin, Adrian Purcarescu, Corneliu Cozmei, Cristina Cuzina Toma, Nicodim Toma

Kao i svake večeri, Costi (Toma Cuzin) svom sinu predškolcu ili možda mlađem osnovcu Alinu (Nicodim Toma) čita bajke. Mali mnogo voli Robina Hooda, a čini se da i tata to podržava. U nekom trenutku sused Adrian (Purcarescu) zvoni na vrata, pa Costi zove svoju ženu (Cristina Cuzina Toma) da ga malo odmeni. Sused ima neobično pitanje: ako bi Costi mogao možda da mu posudi 800 €, ni manje ni više. Čovek je u kreditu, zapleniće mu kuću, ali ni Costi nije u savršenoj poziciji, on je običan službenik, a 800 € je mnogo love, naročito za rumunske standarde.
Međutim, Adrian se vraća sa objašnjenjem da mu ta lova treba da unajmi detektor metala i pronađe blago koji je njegov pradeda (navodno) zakopao u dvorištu pre nego što su komunisti nacionalizirali kuću. Ako mu pomogne sa tim, pola plena je njegovo. I ta ideja mu se sviđa, ma koliko nebulozna bila. Ipak on čita bajke sinu svake večeri.
E, sad, nije ni to kopanje blaga tako romantično kao što se to na prvi pogled čini: firma koja iznajmljuje detektore metala naplaćuje po kvadratu, plus porez, plus što sav „ulov“ treba prijaviti policiji, muzeju i ostalim relevantnim institucijama za očuvanje baštine. Srećom, pa je tu prostodušni radnik u toj firmi Cornel (Cozmei) koji može da obavi to vikendom u fušu, upola cene, niko ništa ne mora da sazna. Costi uspeva sve da sredi, Adrian možda nije najugodnije društvo, lenj je i svadljiv prema „komunisti“ Cornelu, ali avantura svejedno može da počne...
Comoara je novi film Corneliua Porumbioua (12:08 East of Bucharest; Police, Adjective), majstora rumunske crne komedije. I, naravno, opet je na istom fahu: crn, duhovit, socijalno angažovan i daje pogled u savremeno rumunsko društvo. Kao i u dva poznatija filma koja su prilično obišla festivalski cirkus, Porumbiou sjajno pozicionira detalj. U 12:08 je to bio istorijski trenutak, u Police, Adjective je to lingvistika nasilja. Ovde imamo očajničke težnje i naivne snove o boljem životu, iz bilo kog razloga: želje i žala za starim porodičnim ugledom, dosade svakodnevnim životom ili nesnalaženja u uslovima moderne post-tranzicione ekonomije.
E, sad, da li je pogodak u centar? Nije baš, ali pogađa suštinu, za razliku od pomalo promašenog When Night Falls on Bucharest or Metabolism, koji ne ide nikuda. Da li je urnebesno smešan? Nije ni to, iako je na momente poprilično smešan i duhovit. Recimo ona scena kod Costija na poslu, ili prepucavanje između Adriana i Corneliua koje Costija stavlja između dve vatre, ili priča o istorijatu te zapuštene seoske kuće u komunistička doba.
Rumunski film je izuzetno živ i diverzifikovan i iz filma u film ne samo da se održava, nego i odlazi na nove teritorije. Comoara neće tu doneti nešto neverovatno novo i impozantno, ali zato ove godine imamo i drugih filmova poput Aferim! Ali će svejedno biti sasvim pristojan dodatak rumunskom stilu i rumunskoj kinematografiji. Preporuka fanovima. Ostali će se možda zabaviti smejući se svojoj i tuđoj, opštebalkanskoj muci. A nije ni to loš mehanizam odbrane.