7.11.15

Black Mass

2015.
režija: Scott Cooper
scenario: Mark Mallouk, Jez Butterworth (prema knjizi Dicka Lehra i Gerarda O'Neilla)
uloge: Johnny Depp, Joel Edgerton, Benedict Cumberbatch, Dakota Johnson, Kevin Bacon, Peter Sarsgaard, Jesse Plemons, Rory Cochrane, David Harbour, Adam Scott, Corey Stoll, Julianne Nicholson, Juno Temple, W. Earl Brown, Bill Camp, Brad Carter

James “Whitey” Bulger je jedna od interesantnijih pojava na američkoj krimi-sceni. Ne samo da je po svemu bio osebujna ličnost, nego je i njegova kriminalna karijera bila posve osebujna, kao i kasniji život. On je 20-ak godina suvereno vladao bostonskim podzemljem, da bi posle toga proveo 16 godina u begu (u to doba je bio drugi na listi najtraženijih begunaca, odmah iza Bin Ladena).
Uz njegove privatne kontradiktornosti, zanimljiv je i mehanizam po kojem je bio neprikosnoveni mafijaški boss. U svojoj vladavini Bulger se nije oslanjao na brata koji je bio uticajni političar, nego na snage zakona. Priznajem, donkle je očekivano da se kriminalci oslanjaju na korumpirane pojedince u policiji, pa čak i na cinkanje i potkazivanje rivala, ali ovde to nije slučaj. Bulgerova banda Winter Hills je bila u savezu sa FBI-jem protiv italijanske mafije koja je tad bila prioritet. Nije baš najjasnije za koje je sve usluge Bulger nagrađen tako kako je nagrađen (bio je pod zaštitom i nisu ga dirali ni za izuzetno krupne pizdarije), ali ta alijansa je formirana preko agenta Connollija, Bulgerovog prijatelja iz detinjstva.

Bulger je i pre konačnog hapšenja bio zanimljiv Hollywoodu. Poslužio je kao uzor Martinu Scorseseu za lik Franka Costella u The Departed, ekscentričnog mafijaša koji ubacuje svoje špijune u policiju, kojeg maestralno igra Jack Nicholson. Nakon hapšenja se interes pojačao. Prvo je prošle godine izašao dokumentarac Whitey, bilo je i nešto o njemu u “true crime” formatu na televiziji, a očekuje se, pored ovog, još jedan visokobudžetni igrani film iza koga su stali Bostonci Ben Affleck i Matt Damon.
Pred sobom imamo Black Mass (naslov uglavnom nema veze sa filmom i zvuči generički i pseudo-cool) Scotta Coopera sa Johnnijem Deppom u ulozi Jamesa Bulgera. To je svakako odlična vest za glumca, jer posle izbora nekoliko bizarnih, prekostimiranih i prenašminkanih uloga uzastopno (što je simpatično možda u manjoj epizodi, ali je ubibože iritantno kada je reč o glavnoj ulozi), Depp konačno ima priliku da glumi, umesto da glumata. Iako je i za potrebe ove uloge maskiran do neprepoznatljivosti, Depp Bulgera igra sigurno, utišano, smireno i odmereno, bez tragova karikiranja, šmire i kreveljenja. On je u ranijoj, kreativnijoj i postojanijoj fazi svoje karijere već igrao gangstere i to sasvim dobro, a Black Mass je potvrda da nije još za staro gvožđe.
Međutim, to nije naročito dobra vest za Scotta Coopera, jer mu je Johnny Depp koji se vraća na pravi put možda i jedini uspeh. I sam bivši glumac, Cooper je debitovao kao autor sa izuzetnim, kao country pesma mudrim filmom Crazy Heart (2009) za koji je Jeff Bridges dobio Oscara za glavnu mušku ulogu, da bi posle toga usledio “backwoods noir” Out of the Furnace (2013), ambiciozno zamišljen film koji ima svoje momente, ali mu neujednačenost dolazi glave. Glede stabilnosti, Black Mass je korak unapred, ali odlazi u drugu krajnost: jednu izuzetnu priču, kakva je Bulgerova, pretvorio je u ravnjikav i nepamtljiv film. Čini se da se Cooper još uvek traži kao autor, a nije svestan da se pronašao još sa prvim filmom.
Pod ravan ne mislim da je Black Mass dosadan film i film bez stila, ali mu ipak fali ono nešto arome. U par pojedinačnih scena je ima, ali to nije dovoljno da popravi utisak o filmu koji traje dva sata. Za glavnog lika imamo minimum motivacije, kao i za Connollija (Edgerton) za ostale ni toliko. O razvoju se ne može govoriti čak ni kod njih dvojice. Bulger počinje kao nasilni i prepredeni kriminalac, tako i završava, Connolly je sve vreme ljigavi federalni agent koji balansira lojalnost prema prijatelju iz detinjstva, posao koji mora obaviti i moralne posledice toga da se našao u nepredviđenoj situaciji.
Problem je svakako u scenariju, ali Cooperova je greška što te nedostatke nije otklonio. Čak ni na vizuelnom planu Black Mass ne istupa, iako izgleda korektno, možda suviše tamno za moj ukus, ali u skladu sa tonom filma. Cooper je imao na raspolaganju i armiju glumaca u manjim, epizodnim ulogama, ali i oni su redom potrošeni. Mi nismo ni svesni da su oni tamo, možda čak i nećemo zapamtiti imena njihovih likova i njihove uloge “lopova i žandara” u ovoj priči, a ona ipak nije baš toliko mutna i intrigantna da bi nam pomerila pamet.
Kada se sve sabere i oduzme, možda je najtačnije opisati Black Mass kao “ultra light” varijantu filmova Martina Scorsesea. Pritom ne mislim pre svega na solidni, ali za Scorsesea atipični The Departed koji je od Jamesa Bulgera pokupio ono najbolje i pritom ostao remake izvrsnog honkonškog filma Infernal Affairs. Ne, Black Mass kao da pokušava da liči na Scorseseove klasike Goodfellas i Casino, ali nema dovoljno petlje. Scorsese je barem imao likove za pamćenje poverene pravim glumcima. Black Mass deluje kao bleda kopija i to gotovo nikad nije dobro.