25.1.14

Dallas Buyers Club


Dallas Buyers Club
2013.
režija: Jean-Marc Vallée
scenario: Craig Borten, Melisa Wallack
uloge: Matthew McConaughey, Jennifer Garner, Jared Leto, Denis O'Hare, Steve Zahn, Michael O'Neill, Griffin Dunne
 
Pri samom početku i na samom kraju filma su dve veoma slične scene: Ron Woodroof (McConaughey) se grčevito drži za leđa bika na rodeu. Prva scena je jedna u nizu setting scena koje su tu da nas upute na činjenice o Woodroofovom životu: on je kaubojčina i redneck, voli viski, kokain, kurve i karte i za njega ne postoji sutra. Jednako tako, ne voli džankije, pedere i strance, i, zajedno sa svojim jednako zatucanim drugarima, ne plaši se da to javno demonstrira. Godina je 1985, Reaganova administracija je na vrhuncu i nikog nije briga za manjine, homoseksualce i sirotinju. Poslednja scena filma opet portretira Woodroofa na leđima bika, ali ona je višestruka metafora: iako je pregrmeo svašta i potpuno promenio svoje nazore, on i dalje ima onu neshvatljivu želju za životom na ivici. Sa druge strane, taj bik koji će ga svakog trenutka zbaciti, je sve ono odvratno i do sada ne promenjeno u Americi protiv čega je Woodroof morao da se bori.
Dallas Buyer Club je primer idealnog indie filma. Jasan je i direktan, direktno snimljen u stilu bliskom veriteu, obojen mračnim tonovima, ali sa plemenitom misijom da ispriča istinitu priču o herojskoj borbi jednog čoveka sa svojim demonima, opakom pandemijskom bolešću i šumom zlonamerne, ako ne i korumpirane birokratije. Na pojavnom nivou, to je biopic o Ronu Woodroofu i njegovoj transformaciji od rasiste i homofoba u AIDS aktivistu koji se bori za prava homoseksualaca, prostitutki, narkomana i drugih nesrećnika na dostojanstveno lečenje koje im iz sebičnog interesa uskraćuju farmaceutski lobiji i FDA (Food and Drugs Administration – regulatorno telo za hranu i lekove). Na tom nivou, Dallas Buyers Club je pristojan, iako pomalo manipulativan, klišeiziran film sa relativno plitkim ili ograničenim sporednim likovima koji služe kao neka vrsta štaka glavnom liku.
 
Dakle, Ron živi svojim uobičajenim opasnim životom sve dok mu se ne dogodi nesreća na poslu, pa mora da ode u bolnicu. Kada ga doktori suoče sa neprijatnom istinom, da ne samo da je HIV pozitivan, nego da je već u poslednjem stadiju side, Ron će odgovoriti: “Nema šanse, nisam ja Rock 'Pušikara' Hudson”, ali to ne menja činjenicu da je u problemu. Van bolnice, Ron će se suočiti sa istom otrovnom homofobijom koju je sam širio, pa će shvatiti da je sam na svetu. Kako je jedini lek koji je blizu odobravanja od strane FDA veoma limitirano efikasan, Ron će se zaputiti u alternativnu kliniku u Meksiku, gde će isprobati alternativne lekove, minerale i vitamine i dobiti ingenioznu ideju da ih prošverca preko granice i ponudi drugim obolelima. Hvatajući se u koštac sa pravnim regulama, Woodroof će, zajedno sa transvestitom Rayonom (Leto) pokrenuti klub kupaca alternativnih lekova i na taj način pomoći bespomoćnima, koliko je i sam u mogućnosti, i tako u perspektivi postati dobar čovek.
Druga dva aspekta su zanimljivija i od Dallas Buyers Cluba čine jedno od najboljih filmskih ostvarenja prošle godine i mog tajnog favorita za Oscare. (Iako tvrdim da je American Hustle možda i bolji film, njegova razigranost se ne može porediti sa ozbiljnošću misije Dallas Buyers Cluba.) Prvo, u pitanju je klinički precizna, nezašećerena slika jednog ne tako davnog vremena, prateće ljudske neobaveštenosti, fobije i skliznuća u razne zaumne teorije zavere. Tada se u Americi mislilo da je HIV virus koji prenose samo kurve, pederi i crnci, ali ih prenose na sve moguće načine i uglavnom sa zlom namerom. Ni van-američke teorije nisu bile ništa pametnije: te virus napravljen u laboratoriji sa namerom da nas, je l', slobodni svet, uništi. Pravu i realnu opasnost gotovo da niko nije uviđao i na nju upozoravao, da određeni modeli ponašanja snose više rizika od oboljenja, ali da to nema naročite veze sa rasom ili seksualnim opredeljenjem, koliko sa nepažljivim petljanjem sa iglama i seksom bez zaštite. Ron od drkadžije i bitange ubrzo postaje žrtva iste ignorancije koju je sam prakticirao, a tek posle toga diskretni heroj. U tom smislu, Dallas Buyers Club je vredan filmski podsetnik na to sramno vreme, ali nema ambicije da izađe iz okvira jedne partikularne priče i ponudi široku sliku.
 
Zato je na trećem nivou Dallas Buyers Club nešto najbliže savršenstvu u prošlogodišnjoj filmskoj produkciji, jer prikazuje svu zlobu i sav cinizam američke birokratije i do danas nepromenjeni zastareli stav o zdravstvu, zaštiti i etici u tim slučajevima, gde je interes kapitala uvek ispred interesa ljudskosti.To je oslikano u Ronovoj i Rayonovoj borbi protiv kupljenih doktora, korumpiranog FDA-a i pohlepnih farmaceutskih kuća. Kako to da, što se tiče finansijskog sektora, vlada potpuna deregulacija, a lekovi ispitani i potvrđeni od strane japanskih, francuskih ili izraelskih naučnika ne mogu da se kupe u Americi kao nepouzdani? O prljavštini lobiranja u poslednje vreme govori dosta filmova, ali često to čine dosta stidljivo i na marginama. Dallas Buyers Club je osvežavajuće otvoren u svom angažmanu i jasno na strani Woodroofa i njegovog kluba. U ovom filmu se sudaraju dve Amerike, jedna pohlepna, cinična i neosetljiva na dugoročnu štetu ako može imati kratkoročni profit, i druga obespravljena, heterogena ali solidarna. Film ukazuje na kontinuitet te borbe do današnjih dana kada jedna mala, ali moćna grupica ljudi pokušava da osujeti možda nespretan, ali preko potreban sistem zdravstvenog osiguranja. To odmetništvo u cilju opšteg dobra je jedan od temelja Amerike, i jednako važno, americane i američkog duha.
Ono zbog čega je film dospeo u fokus javnosti su dvojica njegovih glumaca, obojica su sada favoriti za Oscare, McConaughey za glavnu, a Leto za sporednu ulogu. Obojica su opasno skinuli kilažu i izložili se riziku od dugoročne bolesti za potrebu uloge, što otvara etička pitanje eksploatacije glumaca, ali i jedno čisto stručno pitanje: šta je važnije u lovu za nagrade – gluma ili transformacija. Ovde nema mesta nekakvoj dilemi i raščlanjivanju, ovde transformacija ide zajedno sa glumom, ne kao zamena za nju. Leto je imao manje zahvalan zadatak tipiziranog pomoćnika, nesrećne i tragične kraljice drame, i svejedno je ulogu odigrao maestralno i dirljivo. I drugi epizodni glumci su dobri, koliko se to da, Griffin Dunne istupa kao nadri-lekar u Meksiku koji traga za rešenjem da obolelima pruži makar pristojan život. Jennifer Garner je dobila nezahtevnu ulogu doktorke koja se premišlja, ali je njen lik zanačajan, jer doktorka preduzima put paralelan sa Woodroofovim – od korporativnog izvršioca postaje vernik Hipokratove zakletve, doktorka u službi ljudi, a ne farmaceutske industrije.
Ipak je na kraju ovo McConaugheyev film, u punom smislu te reči. Njegov Ron Woodroof je uverljiv od početka do kraja, transformacija njegovog karaktera je odigrana maestralno. Matthew McConaughey je trenutno jedan od najznačajnijih glumaca na sceni, i poslednjih nekoliko godina je veoma aktivan u značajnim i zanimljivim filmovima. Prošle godine je, osim Dallas Buyers Cluba, snimio još i The Wolf of Wall Street, gde je napravio ulogu o kojoj se priča sa samo nekoliko scena, pretprošle Mud, inteligentan i intrigantan film koji je imao nesreću da izađe van svake sezone nagrada, i za iste izvisi. Godinu dana ranije, McConaughey se trijumfalno vratio na scenu sa The Lincoln Lawyer i Killer Joe. Nakon sjajnog početka karijere i godina lutanja po pritupastim romantičnim komedijama, više nemamo razgloga da se plašimo za njegovu karijeru, jer je postao jedan od karakternih glumaca.
Reditelju Jean-Marc Valléeu je ovo prvi američki film. Za razliku od nagrađivanog i zapaženog zemljaka Dennisa Villeneuva, koji je debitovao sa visokobudžetnim Prisonersima i došao u Hollywood kao zamalo-pa-oscarovac, Vallée je došao na indie scenu da snimi film kakav želi. Nakon sjajnih filmova C.R.A.Z.Y. (2005), The Young Victoria (2009) i Café de Flore (2011), koji su snimljeni redom u Quebecu, Londonu i Parizu, Vallée je izabrao Dallas Buyers Club za svoj projekat bez obzira na siću od budžeta (5 miliona dolara, koliko danas košta prosečan teen film), uspeo da okupi sjajne glumce, i na kraju pogodio u centar. On temi pristupa sa upoznatošću lokalca, ali sa objektivnošću stranca, i Dallas Buyers Club je zato jedan od najaktuelnijih i najoštroumnijih filmova u poslednje vreme. Apsolutna preporuka.