27.1.14

Last Vegas

2013.
režija: Jon Turteltaub
scenario: Dan Fogelman
uloge: Robert De Niro, Michael Douglas, Morgan Freeman, Kevin Kline, Mary Steenburgen, Joanna Gleeson, Bre Blair

Šta se dobije kada se ukrste The Hangover franšiza, The Bucket List i Stand Up Guys? Last Vegas je film koji pokušava da bude odgovor na ovo idiotsko pitanje koje niko živ ne bi postavio. Moguće je da je to čak bio “pitch” za studio, jer Last Vegas crpi svoj kič prostakluk iz Hangovera, eksploataciju mita “mladih u srcu” sa Bucket Lista i autoreference na stare glumačke ikone koje su u Stand Up Guys izgledale bolje, mnogo bolje. Čak je i poster referenca na stari Las Vegas, gde naši heroji poziraju kao Sinatra, Martin, Lawford i Sammy Davis Jr.
Ostavite svaku nadu da ćete u ovom filmu naći išta suptilno, pametno ili pristojno. Međutim, ako želite predvidljivi humor na razini koja varira od klozetskog preko sitcoma do referenci, ali nikad preko nivoa talk show emisije, onda je Last Vegas dobar način da potrošite sto minuta svog života. Nije da ćete išta od toga upamtiti, notta bene, ali to, na kraju krajeva, nije ni presudno.
Svaki od naših junaka je zasnovan na svojoj celebrity personi, u manjoj ili većoj meri i svako od njih ima svoj jednako važni pod-zaplet. Billy (Douglas) je sada milioner koji živi u Malibuu i po prvi put se ženi. On ima preko 60 godina, njegova buduća žena oko 30. Njegov “rival” i nekada najbolji prijatelj je Paddy (De Niro), udovac još uvek zaljubljen u pokojnu ženu koji Billiju nije oprostio to što se nije pojavio na njenoj sahrani. Archie (Freeman) je imao blagi šlog i sada mora da trpi svog preterano zaštitnički nastrojenog sina i rigidni režim života. I konačno, tu je Sam (Kline), dežurni komedijaš u ekipi koji se žali da mu je udoban život na Floridi isisao svu životnu energiju, i koji ima dragu ženu koja će mu dati kondom i viagru pre puta u Vegas na Billijevo momačko veče. Konačno, tu je i Diana (Steenburgen), čija je funkcija da probudi staro rivalstvo između Billija i Paddija, i čiji lik se nikako ne izdiže iznad aparata za zaplet.
Ono što u celoj priči ne valja je to što je sve, apsolutno sve u filmu krajnje ošljarski i jeftino izvedeno. Zaplet je smućkaj-pa-prospi iz drugih filmova. Gluma je na polu-zainteresiranom nivou, pošto su u pitanju uloge koje četiri udarna asa mogu da odigraju u snu, pa se i ne trude za više. Ali najveće razočaranje je humor. Dobro, od šala na račun erekcije i ne očekujemo da budu smešne, kao ni šale o starosti i bolesti. Ali scenario je veoma debilan čak i kada su pitanju reference. Sam će skinuti naočare i neće skužiti da se udvara transvestitu, jer je to Kevin Kline, veliki ljubavnik iz French Kiss. Ha ha. Archie će spojiti staromodni ples sa novom muzikom u diskaću i nekom momku deliti savete da sa ženama treba biti nežan, jer je to Morgan Freeman, stari afroamerički mudrac. Da ne kažem da je njegov dobitak u kockarnici na granici rasizma, kao i svaki “magic Negro” momenat u filmovima. Kada istog tog momka neko uveri da su četvorica starkelja mafijaši iz New Yorka, to bi trebalo da bude smešno jer je tu Robert De Niro. I konačno, Michael Douglas je opet milioner. Ha ha. Wall Street. Ha ha. I cameo pojavljinje 50 Centa u ulozi samog sebe je više nego ofucan štos.
Ima jedan momenat u filmu koji u svom svojem trashu nagoveštava subverziju. Kada nametljivi dosadni voditelj programa izbora za Miss Bikini izvodi “table dance” i nabija svoje privatne delove De Niru u facu, a nesrećni senior ima zgrađen izraz lica. Možda je u pitanju autoironija na moderne filmove i moderni humor i tretman koji dobijaju ostareli glumci. A možda je i De Nirov duboki trenutak iskrenosti, jer njegova mimika govori: “Jebote, šta ja sve radim za kintu i malo medijske pažnje!” Ipak, u gomili đubreta i kiča kojim nas ovaj film zasipa, ni sa ovom scenom ne znamo na čemu smo. Opet, u svom tom kiču i đubretu, Last Vegas nije ni posebno dosadan ni negledljiv film, ali je svakako film koji mirne duše možete preskočiti. U Vegasu ništa novo.