15.1.14

Fruitvale Station

članak originalno objavljen na www.fak.hr

2013.
scenario i režija: Ryan Coogler
uloge: Michael B. Jordan, Melonie Diaz, Octavia Spencer, Kevin Durand, Ariana Neal

Fruitvale Station je film koji je podigao puno prašine (nagrade na Sundance festivalu i u Cannesu) i koji zauzima jasan, nimalo kalkulantski stav o jednom od tragičnijih događaja u novijoj američkoj istoriji – ubistvu crnog momka Oscara Granta od strane belog policajca na stanici Fruitvale u okolini San Francisca. U pitanju je oštar, tendenciozan i veoma hrabar film.
Hrabar je više zbog postupka nego zbog teme. Logičan izbor postupka u ovom slučaju bi bio relativno jeftini dokumentarni film s akcentom na sam incident i koji će usput slaviti Oscarov život. Međutim, autor se odlučio za igrani film, uglavnom fiktivnu rekonstrukciju Oscarovog poslednjeg dana sa znanim ishodom. Ishod toga je topao i malo zašećeren portret Oscara kao mladog čoveka sa svojim manama, ali čije je srce na pravom mestu.
Nakon mutne i konfuzne uvodne scene na stanici Fruitvale koja izgleda kao snimak mobilnim telefonom i prikazuje sam usudni događaj, vidimo Oscara (Jordan) i njegovu devojku Sophinu (Diaz) u nečemu nalik na jutarnju rutinu. Ona ga napada zbog neverstava kojima je bio sklon i jasno nam je da on nije nikakva cvećka. Rutina se menja kada na scenu stupi njihova kćerka Tatiana (Neal), i njih dvoje se pretvaraju u brižne roditelje. Oscar potom vozi kćerkicu u vrtić, ženu na posao i počinje da obavlja svoje dnevne obaveze. Kroz te obaveze ga i upoznajemo.
U jednom flashbacku ćemo videti da je Oscar bio u zatvoru (reditelj nam ne govori zašto - u pitanju je nimalo naivan zločin, posedovanje oružja bez dozvole - što je režijski legitimno, ali pomalo neiskreno). U nekoliko scena ćemo upoznati njegovu situaciju, odnos sa majkom (Spencer), činjenicu da je makar rekreativni diler trave i da je nedavno otpušten s posla zbog kašnjenja. Upoznaćemo i njegove osobine, konstantni “downplay” situacije u kojoj se nalazi, spremnost da pomogne rodbini, prijateljima, pa i zgaženom psu na ulici, ali i njegovu preku narav i lažljivost. Oscar ne zna da se drži ispod radara, nosi se kao baraba i fura se na gangsterski stil, iako to možda nije, i iza sebe ima životno iskustvo upadanja u nevolje. Valjda ne zna drugačije.
U tim kontekstualnim scenama glavni glumac Michael B. Jordan pokazuje da ima izraženi talenat i da se razvija u izuzetno karakternog glumca. On Oscara boji onako kako redatelj želi, i to sa puno osećaja za nijanse. I ostatak glumaca je na vrhunskom nivou, Melonie Diaz ostvaruje uverljiv portret žene sa realnim problemima i ne zna koliko u tome može računati na partnera, a Octavia Spencer je apsolutno briljantna kao majka čvrstih stavova i oštrog jezika. Uporedo sa sjajnom glumom, treba istaći i veoma pažljivo složen audio-vizuelni identitet filma, sa nestabilnom, verite fotografijom i suvremenom hip-hop muzikom koja dopire iz ambijenta.
Međutim, prema kraju film polako gubi kontrolu i suptilnost u želji da ispali poantu kao parolu. Scena instant žurke u vozu na putu prema San Franciscu za novogodišnju proslavu je jednostavno preterano euforična, a društvance previše šaroliko. Kao takva stoji u oštrom kontrastu sa scenom povratka, masovne tuče na vozu i haosa koji sledi. Tome ne pomažu ni jednostrani prikazi policajaca, a pre svega počinioca (Durand) kao agresivnih sirovina i izdvojenih crnih momaka koji sa njima ulaze u sukobe. Ni jedni ni drugi nisu u stanju da se obuzdaju. Sam sled događaja nam nije nimalo jasniji, scena u bolnici deluje kao anti-klimaks, a sami završni kadrovi kao ne baš argumentirano popovanje.
Fruitvale Station je dobar film kome samo malo fali da bude odličan. U rukama umerenijeg i elokventnijeg autora bi možda to i bio, ali moramo uzeti u obzir mladost i relativno neiskustvo Ryana Cooglera. U jednom intervjuu on je rekao da ga je ubistvo Oscara Granta pogodilo osobno, kao čoveka koji je rastao u okolini za koju je mislio da je tolerantna i nimalo rasistička. Veliko srce je sjajna osobina mladih autora, i to se vidi u prve dve trećine filma. Pad u poslednjoj je posledica nedovoljne spretnosti da se poruka uputi na suptilniji način.