10.1.14

Hours


2013.
scenario i režija: Eric Heisserer
uloge: Paul Walker, Genesis Rodriguez

  Da odmah razjasnimo par stvari. Tragedija je kad jedan mlad i po svemu sudeći dobar i human čovek prerano završi svoj životni put. Pogibija Paula Walkera je nesumnjivo tragedija. A, sad, budimo realni, Paul Walker se više proslavio kao neodređeni “celebrity” i frajerčić iz bezveznih akcionih filmova koji imitiraju igrice za Playstation, nego kao ozbiljan glumac.
  Nezavisno producirani filmčić neinventivnog naziva Hours je bio smišljen da to promeni, da postavi Walkera pred kompleksni zadatak da gotovo sam na ekranu drži našu pažnju kao dramski glumac. I Walker je tu začuđujuće dobar i sposoban, i da je poživeo, možda bi napravio karijeru i kao ozbiljan glumac. Šteta što film nije ni izbliza dobar kao Walker. Sa boljim materijalom, Walker bi ostavio moćniji glumački testament, a Hours se može svesti samo na 96 minuta lošeg scenarija i shodno tome, čiste dosade.
  Hours se dešava u New Orleansu za vreme Katrine, i scenario tu ne okoliša: svako malo je radnja filma presečena sa televizijskim vestima iz tog perioda. Mehanika priče je nalik na veoma svedenu, statičnu pozorišnu predstavu. Paul Walker igra prosečnog Amerikanca po imenu Nolan Haynes i prvi put ga vidimo kako u panici dovodi ženu Abigail (Rodriguez) u bolnicu zbog komplikacija sa trudnoćom. Abigail umre na porođaju, a Nolan dobije uputstvo da ostane pored novorođene curice koja je priključena na respirator barem dva dana.
  Kada udari oluja, na snagu stupa evakuacija, ali inkubator nije prenosan i Nolan mora da ostane sa malom. Posebno sranje je to što je baterija falična i mora se puniti preko ručnog generatora svakih par minuta. Nolan se zbrinuo koliko je mogao sa čokoladicama i sokovima i mora da izdrži. Nakon nekoliko uvodnih scena, Walker ostaje sam na ekranu, razgovara sa bebom, snalazi se za infuziju i pokušava da popravi bolnički agregat, kao i da privuče pažnju spasilačkih timova, pošto je sve u kolapsu.
  Hours liči na originalni Die Hard, samo bez ikakve relevantne akcije i sa puno ponavljanja jednih te istih postupaka. I to smara. Čak kad dođe do realne napetosti, kao kad stanovnici obližnje zgrade pucaju na helikopter da bi pilotu privukli pažnju, ili kada konačno do Nolana u bolnici stignu maroderi i pljačkaši, te scene su izvedene mlako i traljavo.
  Ovo je već treći film na sličnoj premisi ove godine. Imali smo Roberta Redforda izgubljenog na moru i Sandru Bullock izgubljenu u svemiru, i oba filma su manje ili više uspešno držala pažnju. Hours je dosadan, ofrlje napisan film koji poseže za ustaljenim rešenjima. Film je prepun nemaštovitih i sladunjavih flashbackova u kojima vidimo odlomke iz srećnog zajedničkog života Nolana i Abigail. A gde je nemaštoviti flashback, nije daleko ni duh pokojnice koja se pojavljuje u ključnom trenutku našeg junaka i daje mu mudar savet u “bumper sticker” maniru. Dodajmo tome i to da Nolan nakon 40 sati izgleda zapušteno kao da je prošlo 40 dana.
  Walker je u ovom filmu imao više teksta i više suptilne glume nego u svim nastavicima Fast & Furious i kao glumac je pokazao da je spreman za novi nivo. Jasno je da nije imao potencijal da bude glumčina kao Sean Penn ili John Malkovich, ali ovo skretanje u karijeri je bilo više nego dobrodošlo. Ipak, dobra uloga u osrednjem do lošem filmu nije nešto po čemu bilo koji glumac želi biti upamćen. Zaista je šteta za Paula Walkera da Hours nije bolji film.