8.1.14

The English Teacher


2013.
režija: Craig Zisk
scenario: Dan Chariton, Stacey Chariton
uloge: Julianne Moore, Michael Angarano, Greg Kinnear, Nathan Lane, Fiona Shaw (glas)



  Julianne Moore igra naslovnu ulogu, srednjoškolsku profesorku engleskog, staru usedelicu koja čita romantičnu literaturu i ide na beznadežne sastanke na slepo. I to je dobro, jer je Julianne Moore dobra glumica koju smo navikli da gledamo dijametralno suprotnim ulogama, najčešće žrtve psihičkog nasilja ili žene sa neverovatnim seksualnim apetitom. Sada imamo priliku da vidimo njen komičarski potencijal.  
  Loše je to što The English Teacher, iako gledljiv, nije nikako dobar film. Utisak o njemu nije ni toliko loš koliko bezizražajan i generički. To je gotovo siguran znak da autori nisu baš imali pojma šta će sa filmom, scenario se oslanja na masu opštih mesta, nema hrabrosti ni za pravu dramu ni za pravu crnu komediju, pa je zaglavljen u granicama predvidljivog “sitcoma”. Ovo je jedan od onih naštancanih indie filmova koji se prikazuju na marginama osrednjih festivalčića.  
  Ispod ove mutne površine se možda krije i dobar film koji nikako da ispliva. Dakle, naratorka sa strogim britanskim akcentom (Shaw) nam izlaže Lindinu (Moore) životnu priču. Međutim, jednog dana njena rutina će biti prekinuta povratkom njenog “zvezdanog” učenika Jasona (Angarano), jedinog do kojeg je “doprla” do te mere da je poželeo da bude pisac. Jason je imao epizodu u kojoj je ganjao karijeru dramskog pisca, ali njegov tekst nije završio u produkciji, pa se vratio u svoj rodni gradić i to u očevu kuću. U Americi to znači da je looser, a otac (Kinnear) vrši pritisak na Jasona da ode i studira nešto korisno, kao recimo pravo.  
  Linda će, naravno, pročitati njegovu dramu, prepoznati u njoj krik iskrenog umetnika i pokušati da je izgura za školsku predstavu. Na scenu stupa najkitnjastiji lik, šef dramske grupe Kapenas (Lane), karikatura “pozorišne persone”, propali umetnik koji se gađa sa terminima i uglavnom izmišljenim angedotama. Naravno, njemu će tekst sjajno doći da konačno napravi neku predstavu koja nije “Važno je zvati se Ernest”. U to treba ubediti upravu škole i pripremiti glumce, a u jednom trenutku sve će poći naopako, i eto nama “sitcoma”. Ispod radara se provlači da je Jasonova drama klasično novodobno umetničarenje i festival preseransa, i to je jedan od boljih štoseva u filmu.  
  Negde u jesen, u onih par sedmica između letnje i “oscarovske” sezone, ispliva nekoliko takvih festivalskih filmčića. Dosta često pokušavaju da se prikrpe na osećaj nostalgije za vremenima kada je sve bilo bolje ili lakše. Prošle godine smo imali Liberal Arts, veseli filmčić koji nam je pobudio nostalgiju za studentskim danima, ali on je imao “ono nešto” i delovao je iskreno. The English Teacher pokušava da nam probudi nostalgiju za srednjoškolskim vremenima, ali je previše izveštačen i klišeiziran.  
  Iako su svi likovi potpuno veštački, Julianne Moore kao Linda je u najmanju ruku zanimljiva, ali to je zasluga same glumice i njene prethodne karijere. Nathan Lane je na prvu loptu zanimljiv kao učitelj drame, ali ta njegova pederska kitnjastost se vrlo brzo ofuca i postane uvredljiva i za gayeve i za ljubitelje drame i teatra. Greg Kinnear je relativno uverljiv kao Jasonov otac i uspeva da inače napadnu transformaciju lika izvede vešto. Angarano potencira Jasonovu cmizdravost i iritantnost. Pored njih imamo karikature sirovina kao direktorku škole i njenog zamenika i karikature različitih tipova učenika, posebno onih u dramskoj grupi (mala kurva, mali sarkastični ljigavko, mala alternativka i jedna debela). Sve u svemu, tipične zaplete i tipične likove. Od početka (ničim izazvane naratorke) do kraja (potpunog preokreta što se tiče stajališta likova), film izgleda sklepano iz naštancanih delova.  
  The English Teacher je gledljiv, ali otrcan i nepamtljiv film. Julianne Moore je sjajna glumica, u to nema sumnje, ali bolje pogledajte neki drugi njen film. I tako važi za indie kraljicu, snima po nekoliko filmova godišnje, i pre ili kasnije će ponoviti izlet u komediju.