31.12.14

Redirected

2014
režija: Emilis Velyvis
scenario: Emilis Velyvis, Lewis Britnell, Jonas Banys
uloge: Vinnie Jones, Scot Williams, Gil Darnell, Oliver Jackson, Anthony Strachan, Andrius Žiurauskas, Vita Siauciunaite

Iskreno, ovo mi je prvi susret sa litvanskom kinematografijom, naprosto nisam imao prilike da pogledam neki film odatle. Ipak je to mala kinematografija bez značajnijih festivalskih i komercijalnih uspeha. Redirected je potpuni izuzetak od pravila, uslovno rečeno je litvanski film (većina dijaloga je na engleskom jeziku), ne pokazuje nimalo respekta za litvansku filmsku tradiciju, strogo je žanrovski i komercijalno okrenut. U pitanju je film koji najblatantnije kopira matrice krimi-komedije u stilu Guya Ritchija, gde je litvansko okruženje, prikazano kao kaljuža tranzicionog nemorala, samo uvrnuta i na momente uvredljiva pozadina za nedaće i pizdarije u koje su upali junaci filma, inače go kreten do kretena.
Sve počinje sa pljačkom nekih krimosa usred kockarske partije u Londonu. Tročlana banda je raširena na četvoročlanu, a četvrti član i vozač Michael (Williams), inače pripadnik obezbeđenja Njenog Veličanstva, pojma nema u čemu pomaže svojim kretenoidnim prijateljima. Oni su stereotipna bagra: dežurni ložač Johnny (Darnell), pederkasta veganska pičkica Tim (Jackson) i odvratna debela svinjčuga Ben (Strachan). Njihova glavna meta je Golden Pole (Jones), siledžija bez manira i milosti i jasno je da pljačka neće proći nekažnjeno. Johnny, naravno, ima ideju da društvance zbriše u Maleziju i uživa na suncu, ali njihov let usled erupcije vulkana na Islandu pristane u Litvaniji. Pljačkaju ih kurve, makroi, taksisti, panduri, oni se gube i nalaze, neki od njih završavaju u kandžama litvanskih seoskih gangstera, a Golden Pole ih prati u stopu. Sve je ružno, gadno i sprema se pičvajz.
U toj ružnoći i gadosti ima nekog šarma i gledalac koji voli i ceni morbidarije i frenetične krimi-komedije će se nasmejati nekoliko puta. Problem je što smo to više ili manje videli, pa Redirected izgleda kao “mash-up” furioznog tempa nekog Snatcha, gadosti Eurotripa i “oh, my balls” humora Hangover franšize. Pritom taj “mash-up” deluje jeftino i “second hand”. Vinnie Jones, bivši fudbaler i kostolom, po pravilu rezervni igrač u filmovima, ovde je glavno ime i ponajbolji glumac, praćen kolonijom relativnih anonimusa. Na kraju krajeva, sve izgleda malo izlizano.
Čini se da je Velyvis imao nameru da iskoristi jedan zapadni trend i uvali ga domaćem tržištu kao egzotiku, a da se pored toga obračuna sa koječime. Recimo sa filmskim kritičarima. Ta replika u kojoj besprizorna seljanka koja je upravo pokupila dva “engleska pedera” jer “šta će svet misliti o nama” objašnjava kako nije kurva i ima svoje snove da bude filmski kritičar je još i najsmešnija, pored toga što je najnategnutija replika u filmu. Glupo i detinjasto, ali barem iskreno. Po globalnoj mreži čitam da je Velyvis ubacio ime domaćeg reditelja na kućicu za pse (infantilno i interno, možda bih shvatio da sam upućen u “scenu”) i da je na ratnoj nozi sa piratima.
Lepo za njega, ali moram reći da me nije impresionirao. Redirected je film koji se gleda da prođe vreme i ako je moguće sa pola mozga. Naprosto, previše je tu reciklaže i ničim potkrepljenog kurčenja da bi se ovakav film shvatio ozbiljno. Možda smo mi filmski kritičari u duši besprizorne seljačke kurve, ali barem naše frustracije dopiru do manjeg broja ljudi nego frustracije ovakvih autora. Samo kažem...