21.7.15

American Burger


2014.
režija: Johan Bromander, Bonita Drake
scenario: Johan Bromander, Bonita Drake, Martin Wrench
uloge: Lena Bengston, Madeleine Borg, Benjamin Brook, Gabriel Freilich, Frederik Hiller, Agy Kukawa, Liam Macdonald, Magnus Nilsson, Hanna Nygren, Charlie Petersson, Hjalmar Strid, Ben Thornton

Švedsko-britanski autorski par snima u Švedskoj horor-komediju koja se sprda sa američkom kulturom i institucijom “eurotripa”. To može ispasti svakako. Autori mogu preširoko ili jednostavno krivo “zahvatiti”, i biti ne-smešan i uvredljiv. Može pokazati temeljno nerazumevanje druge kulture. Može opet ciljati previše usko i jedan te isti štos vrteti do iznemoglosti. Jedna stvar je jasna: ako je u pitanju trash, a je, neće biti strašan.
Moram odmah na početku reći da je American Burger apsolutno sjajan u onome što radi. U pitanju je izrazito zabavna i efikasna zajebancija u nekih 75 minuta. Posebna preporuka je da ga se gleda u okviru nekog trash maratona ili makar kao “double bill” sa još nekim kraćim filmom. Na Grossmannu mu je “opening act” bio finski Nightsatan and The Loops of Doom, finski epski synth-pop horor (pa još na italijanskom jeziku) i kombinacija je fenomenalna.
Elem, imamo grupu mladih američkih turista u autobusu. Oni su srednjoškolci i, značajnije od toga, srednjoškolski tipovi. Čak su i potpisani kao sportisti, nerdovi, navijačice i slično. Oni prolaze kroz malu (izmišljenu) istočnoevropsku državu Kraketch i obilaze njenu jedinu znamenitost – pogon za proizvodnju američkih hamburgera. E, sad, ovo ne bi bila horor-komedija, i to trash, ako ne bi postojala neka začkoljica: proizvođač se ispravno hvali da je meso 100% američkog porekla, ali ne na onaj način na koji to očekujemo... Pojavljuju se likovi u radnim uniformama i odmah pokolju većinu gostiju. Grupice preživelih beže u šumu i jurnjava sa klanjem, jeftinim efektima i maničnim humorom može da počne...
Ono u čemu American Burger u potpunosti uspeva je igranje na naša očekivanja, posebno ako smo gledali filmove iz Troma produkcije. American Burger pri tome ispada još skloniji referencama na svu silu filmova koji su se u međuvremenu pojavili, od ćoravih teen komedija tipa Eurotrip, pa do “torture porn” serijala Hostel, usput (po)gađajući i ponešto od ozbiljnijih naslova tipa 127 Hours. Postupak je pritom potpuno u skladu sa Tromom, mada je Bonita Drake izjavila da nije gledala nijedan od Troma filmova. Dodatno, ona i Bromander vrlo vešto menjaju perspektivu od tipično američke do tipično evropske, pritom stalno fingirajući naivnost.
Nema smisla prepričavati štoseve. Ima ih mnogo, ima ih stalno i sjajno pogađaju metu. Variraju od jednostavnih i prvoloptaških do solidno izgrađenih, a da niko i ništa ne bude pošteđeno. Sve je “fair game”, hrana, seks, droga, glupost, blentavost, arhetipi i stereotipi filmskih likova. Gluma je namerno prenaglašena, a glumci su vidno prestareli svoje likove i to je sasvim na mestu. Jedina zamerka su često promašeni akcenti od strane švedskih glumaca, ali to je stvarno sitnica. Savršeno čista digitalna stoji u lepom kontrastu sa namerno jeftinim i prljavim efektima.
American Burger se reklamira kao visoko-kalorična zabava i to stoji. Ne bih ja tu ništa dodavao. Osim preporuke ljubiteljima trasha.