16.7.15

The Swedish Moment / Ruotsalainen hetki


2014.
režija: Hannu-Pekka Björkman, Minna Haapkylä, Elina Knihtilä, Tommi Korpela
scenario: Teemu Kaskinen
uloge: Hannu-Pekka Björkman, Minna Haapkylä, Elina Knihtilä, Tommi Korpela

Finski film ne podrazumeva samo braću Kaurismäki, mada su njih svakako najznačajnija i globalno najprepoznatljivija imena finske kinematografije. Razloga za to ima, od njihovog nespornog talenta i predanog rada do državne politike, preferencija finske kritike i kretanja u ekonomiji. Naime, jedna od najbogatijih evropskih zemalja nije nikakav gigant na polju filma, mada je u poslednjih 25 godina primetan pomak na bolje i u smislu kvantiteta i u smislu kvaliteta. Tako da danas finski filmovi izlaze iz nacionalnih okvira i ulaze u selekcije međunarodnih festivala i imaju međunarodnu distribuciju.
Ovo se ne odnosi samo na festivalske i art-filmove, nego i na žanr. I tu ne mislim samo na Iron Sky Tima Vuorensole koji je više globalni nego finski fenomen. Odlična je vest da na Grossmannu imamo selekciju skandinavskog žanrovskog filma, a u okviru nje i dva finska filma. Prvi od njih je The Swedish Moment i moram reći da je izuzetno vredan gledanja.
Iako se mogu prepoznati uticaji drugih autora i filmova (od braće Coen, preko braće Kaurismäki, do filma Carnage Romana Polanskog i novohollywoodskih klasika tipa Bob & Carol & Ted & Alice), The Swedish Moment (naslov je u filmu objašnjen kao trenutak sna pred buđenje, zašto se baš naziva “švedskim” mi nije jasno) je svakako unikat, manje zbog priče koja se može opisati kao nasilna i ludačka komorna drama, a više zbog načina na koji je ta bazična ideja razvijena i kako je realizovana. Teemu Kaskinen je svoj scenario uklopio prema željama glumaca glede njihovih likova, a njih četvoro su na sebe preuzeli i režiju. Konačni dojam je izrazito pozitivan, jer se u filmu istovremeno oseća i master-plan i improvizacija.
Priča sama po sebi spada u bizarnost kakvu smo verovatno već gledali. Pevač Kari (Korpela) i njegova žena Sonja (Haapkylä) se spremaju za putovanje, ali nešto je od samog početka “off”. On je umoran i odsutan duhom, što je verovatno rezultat njegovih iscrpljujućih nastupa, a ona je nervozna i čak agresivna, ali nije samo to u pitanju. Ubrzo shvatamo da su oni u problemu, ne nekoj krizi identiteta ili braka, nego u mnogo urgentnijem sranju. Nešto gadno se skriva u njihovom autu i treba im pomoć da se toga reše pre nego što otputuju.
Kari se za pomoć obraća svojim prijateljima iz prošlosti, bratu i sestri Anteru (Björkman) i Elisi (Knihtilä) koji žive zajedno u predgrađu u aranžmanu koji je sve samo ne prijatan. Stare, duboko zakopane tajne će ubrzo početi da izlaze na površinu i to će presudno uticati na grupnu dinamiku i dalji razvoj događaja. Samoljubivi i sebični Kari, poremećena Sonja, čudni, sjebani Antero i izgubljena Elisa na veoma ograničenom prostoru su recept za “trope” lude kuće, sa sve vikanjem, plakanjem, pevanjem, pucanjem i obiljem crnog humora.
Zanimljiv je podatak da su glumci / reditelji filma zapravo bračni parovi i da je većina filma snimljena u privatnoj kući Hannu-Pekke Björkmana i Minne Haapkylä. Neke od scena koje su imali jedni sa drugima su izuzetno emotivno zahtevne i neprijatne, ali oni smogli snage da ih izvedu do kraja. Posebno treba obratiti pažnju i na muziku sačinjenu uglavnom od pomalo ljigavih, ali zato zaraznih “rautalanka” melodija. Ovaj pravac se smatra kvintesencijalno finskim, iako je nastao pod stranim uticajima (grupa The Shadows, američki folk-rock, country), često se koristi na filmu i u slučaju The Swedish Moment sjajno paše.
Kada se podvuče crta, ovo je izuzetno zanimljiv i dobar film. Predivno je snimljen tako da se na najbolji mogući način iskoriste relativno skromna sredstva i odigran sjajno, sa strašću i u punoj kontroli, što je retkost kod kombinacije reditelj-glumac. Nema čak ni očekivanih nekonzistentnosti, što je čest slučaj kada reditelj nije jedna osoba. Tempo filma je sjajno odmeren, skandinavski usporen, i to samo pojačava atmosferu na koju se film oslanja. Čak je i trajanje od 75 minuta više nego podnošljivo, iako bi film mogao biti i za nijansu duži. Što se mene tiče, ima moju preporuku od srca.