25.7.15

Ned Rifle

2014.
scenario i režija: Hal Hartley
uloge: Liam Aiken, Parker Posey, Thomas Jay Ryan, James Urbaniak, Aubrey Plaza, Martin Donovan

Ako vam se ime Hala Hartleya učini blago poznatim, za to postoji dobar razlog. I ako vam to ime ništa ne znači, i za to takođe postoji razlog. Njegova autorska karijera je imala vrhunac ranih 90-ih u okviru američke indie scene, ali sreća ili nešto drugo ga nije poslužilo da svoj ogroman potencijal realizuje na pravi način. Hartley se nikada nije probio do pristojnih budžeta, pa čak ni do vrha indie scene kao što je to bio slučaj sa nekim njegovim savremenicima. Umesto toga, čini se kao da je progresivno ostajao bez ideja, ali je svejedno snimao uglavno irelevantne filmove. Pa ipak nije od onih koje valja zanemarivati.
Dokaz za to su bljeskovi inspiracije u njegova tri filma iz “Fool-Grim” filmova koji sada zajedno sa Ned Rifle čine zaokruženu trilogiju o simpatičnim, iako duboko sjebanim gubitnicima. Ned Rifle dolazi nakon filmova Henry Fool (1997) i Fay Grim (2006) i u centru pažnje je sin dvoje protagonista prethodnih filmova. Ned Rifle je takođe Hartleyev pseudonim kojim je potpisivao muziku za svoje filmove i to, opravdano ili ne, navodi vernog gledaoca / pratioca na biografski trag koji može i ne mora biti kriv.

Ned Rifle je jedan od onih nastavaka koji savršeno funkcioniše kao samostalan film i ne pretpostavlja obavezno gledanje prethodna dva filma. Uostalom, i Fay Grim je bio vrlo iznenađujući nastavak (parodija na špijunske filmove koja se nadovezuje na “deadpan” slatku komediju), i naravno vrlo samostalan film sam po sebi. Pa ipak nije loše podsetiti se nekoliko fakata iz dva prethodnika. Henry Fool je oslikavao neobično prijateljstvo - mentorstvo između naslovnog junaka, briljantnog intelektualca i literata, ali lošeg pisca i, najvažnije, grozne osobe i smetlara Simona Grima koji se kroz to prijateljstvo izrodio u velikog pesnika i moralni stub dekadentnog društva. Fay Grim se bavio epilogom događaja koji su Henriju došli glave, odnosno naterali ga u skrivanje i potucanje po svetu, u centar stavljajući Simonovu sestru, a Henrijevu partnerku.
Ned Rifle počinje četiri godine nakon prethodnog dela. Ned (Aiken) je sada pronašao Boga usled života sa svešteničkom familijom u programu zaštite svedoka. Napunio je 18 godina i sprema se da izađe iz programa. Prvo što će uraditi je poseta majci (Posey) u zatvoru gde guli doživotnu robiju bez prava na uslovnu i piše memoare, a nakon toga će pronaći oca (Ryan) koga smatra za direktnog krivca za majčinu sudbinu i presuditi mu. Vrlo hrišćanski, ne?

Put ga vodi preko ujaka Simona (Urbaniak) koji je karijeru potencijalnog nobelovca zamenio karijerom lošeg stand-up komičara na internetu. Na tom putu će mu se pridružiti Susan (Plaza), Simonova luda obožavateljka koja takođe ima svoju agendu za Henrija koji se skriva nagde po Zapadnoj Obali... Ispostavlja se da je genijalna i neuravnotežena Susan dublje povezana sa familijom nego što se to na prvi pogled čini.
Hartley ne uspeva samo da pohvata konce iz prethodnih priča i spoji ih u koherentan i inteligentan film, nego uspeva i da pronađe pravi ton balansirajući ljudsku dramu, filozofska i umetnička pitanja sa poprilično potentnom komedijom. Povrh toga, i ritam je pravi, brži i sporiji pasaži se perfektno izmenjuju. Dodajmo na to i “road movie” komponentu, pa je utisak da Ned Rifle kao film ne staje. Povremeno meandrira, odlazi u zabavne digresije, postavlja teze i pitanja, ali svejedno u svakom trenutku znate gde ste i imate predstavu gde će vas glavni tok priče odvesti. Nije to predvidljivost, to je samo puka neizbežnost. Hartley nad njom ne lamentira, iako mu je stalo do likova, već sve to daje lagodno i humoristički.

Uigrana glumačka ekipa zaista uživa u svojim likovima. Stari znanci, Parkey Posey, Thomas Jay Ryan i James Urbaniak se vraćaju sa istim likovima, ali se sada sa njima još slobodnije igraju i uživanje ih je gledati. Liam Aiken, i dalje najpoznatiji kao nekadašnji dečiji glumac, je fino porastao između dva filma i pokušava da se probije u konkurenciji odraslih. Iako je njegova interpretacija malo drvena, a i Ned je tako napisan lik, ovaj film će biti korak u pravom smeru za njega. Ekipa je dodatno pojačana sa Hartleyevim regularnim glumcem Martinom Donovanom i posebno sa Aubrey Plazom. Ona se već pokazala i dokazala kao hrabra glumica sposobna da ide do kraja, čak i na svoju štetu, kad uloga od nje to zahteva, a Susan je uloga kao skrojena za nju jer iziskuje hrabrost, iskrenost i pamet, za razliku od gluposti i kalkulantstva. Treba joj više takvih uloga.
U svakom slučaju, Ned Rifle je jedno izuzetno ugodno filmsko iskustvo. Neki će mu zameriti sladunjavost, kič i postmodernističku manipulaciju, i to sve donekle stoji, ali ovo je jednostavno prijatan film, lagan, ali ne praznoglav. Recimo da je idealan da bude prvi odgledani film festivalskog dana, da nas opusti, zabavi i nasmeje. Odlična je vest da Hal Hartley ima još nešto kreativnih sokova u sebi. Još bolja za nas je da su u Puli to prepoznali.