11.12.15

Un etaj mai jos / One Floor Below

2015.
režija: Radu Muntean
scenario: Radu Muntean, Alexandru Baciu, Razvan Radulescu
uloge: Teodor Corban, Iount Bora, Oxana Moravec, Iulian Postelnicu, Vlad Ivanov, Maria Popistasu

Ima filmova koji nam uvek nekako “pobegnu” i bude nam žao da ih nismo odgledali. Ne govorim tu o nekakvoj opsesiji, ali, eto, opis u festivalskom katalogu se učini privlačnim, autor je relativno poznat i karijera mu je relativno stabilna, pa i “škola” iz koje dolazi film, u ovom slučaju to je rumunski novi val, deluje kao nešto što retko omanjuje. Da je bilo po mom, pogledao bih ga još u Sarajevu, ali kolizije u rasporedu su učinile svoje.

Da sam to učinio, možda ne bih imao vremena da razvijem tolika očekivanja i možda bi mi film u konačnici bio bolji. Ovako, nisam uspeo uvideti genijalnost, inovativnost ili makar solidnost o kojoj su pisale moje uvažene kolege iz celog sveta. Možda sam pao žrtvom previsokih očekivanja, a možda One Floor Below stvarno nije baš toliko dobar film, posebno kada se uporedi sa drugim rumunskim filmovima.
Neki će u tome prepoznati potrošenost pokreta i njegov skori kraj, ali žilavi su Rumuni, kad god mislimo da su gotovi, oni smisle nešto novo i produže život svom “valu”. Samo ove godine su dva filma pomerila granice onoga što očekujemo od rumunske kinematografije. Why Me? je očekivani stil dugih kadrova spojio sa anatomijom jedne (istinite) afere, a Aferim! je čak radikalno promenio stil i spojio crno-belu fotografiju, “period piece” kao referencu na kinematografiju komunističkog doba i obilje crnog humora koji najbolje opisuje “balkanski sindrom”. One Floor Below nije takav film, niti je takvog dometa, iako premisom obećava nešto inovativno u okvirima rumunskog filma.
 Zapravo, očekujemo utišani i usporeni triler. Sandu Patrascu (Corban) je sasvim običan čovek sa sasvim običnom rutinom. On i njegova žena Olga (Moravec) imaju firmu za registraciju vozila, nezainteresovanog sina-tinejdžera Mateia (Bora), psa, stan u predgrađu, sve u svemu normalan život. Retko šta tu može ispasti iz ritma.
Međutim, jednog dana Sandu čuje ljubavnu svađu između dvoje svojih suseda. Dan kasnije, suseda Laura je pronađena mrtva i policija ispituje sve stanare. Sandu ćuti, iako zna da je sused Vali (Postelnicu) sa naslovnog sprata niže bio umešan u svađu i bio bi sasvim legitiman osumnjičeni. Da stvar bude čudnija, Vali sve više ulazi u život Patrascuovih: pomaže im oko kućne elektronike i računara, sa sinom igra igrice na konzolama i želi obaviti registraciju auta preko Sandua. Ovaj se, pak, trudi skloniti i izbaciti Valija iz svog života i života svoje familije i to je razumljivo kada se radi o potencijalnom ubici. Ono što je tu čudno je činjenica da ga Sandu nije prijavio, iako je mogao i po zakonu i određenim moralnim kodeksima morao.
Ono što je potencijalno intrigantno i što bi moralo poslužiti kao centralna tema filma je Sanduva motivacija za postupak, odnosno za ne-postupanje. Je li to ukorenjeni strah od organa državnih vlasti, princip nemešanja u stvari koje ga se direktno ne tiču ili je to jednako ukorenjena mizoginija, jer se o Lauri govorkalo kao o ženi lakog morala, a takve žene obično svoju sudbinu i “zasluže”.
 Problem je međutim u tome što u svojoj sporosti i nemuštosti One Floor Below postaje i ostaje više nemušt i nekomunikativan film nego tajnovit. Pitamo se šta je autor hteo reći sa tim, je li samo slikao jednu nesvakidašnju životnu situaciju ili je imao koju za prozboriti na temu rumunskog društva. Zapravo, One Floor Below deluje proizvoljno: nismo načisto s motivacijom ni za jedan jedini postupak, što ubija film koji u svom centru ima moralnu dilemu.
Na planu stila, One Floor Below takođe ne nudi ništa novo, to je klasičan primer rumunskog realizma, odnosno naturalizma. Duge kadar-sekvence, kamera iz ruke i zapravo dosta praznog hoda. Glumci su prepoznatljivi iz obilja rumunskih filmova, zanimljivo je videti sada već internacionalno prepoznatljivog Vlada Ivanova u jednoj ni po čemu posebnoj epizodi. Sa druge strane, Teodor Corban se polako ispostavlja kao idealan rumunski “everyman” i njegova karijera je svakako u usponu.
One Floor Below možda nije loš film, bar ne potpuno loš, ali je razočaravajuće neznatan. Od Radu Munteana i njegovih redovnih ko-scenarista Alexandrua Baciua i Razvana Radulescua (koji je potpisao većinu egzemplarnih filmova rumunskog novog vala) sa kojima je zajedno osmislio i realizovao Tuesday, After Christmas (2010) smo ipak očekivali malo više. Dakle, samo kao kuriozitet i samo za fanove.