25.10.15

Digging for Fire

2015.
režija: Joe Swanberg
scenario: Joe Swanberg, Jake Johnson
uloge: Jake Johnson, Rosemarie DeWitt, Jude Swanberg, Orlando Bloom, Brie Larson, Anna Kendrick, Judith Light, Sam Elliott, Ron Livingston, Melanie Lynskey, Sam Rockwell, Chriss Messina, Mike Birbiglia, Steve Berg, Kent Osborne Lindsay Burdge

Joe Swanberg možda nije izmislio mumblecore, niti mu dao ime kao Rambo Amadeus turbo-folku, ali je svakako zbog svoje vernosti pristupu i plodnog rada od po nekoliko filmova godišnje, postao njegovo prvo ime i svojevrsni simbol. Usput, Swanberg nije štancer koji stalno snima jedan te isti film ili slične filmove, nego tip koji mumblecore koristi kao filmski jezik i ubacuje ga i u žanrovske filmove, a ne samo “artsy” drame. Naravno, vreme prolazi, mumblecore više nije tako opskurna varijanta, pa je i Swanberg promenio svoj produkcijski pristup.

Ali nije se “prodao”, ni Hollywoodu, ni indie industriji, već su oni (indie varijanta više nego Hollywood) došli po njega i pristali da igraju po njegovim pravilima. Tako su poslednja tri filma Drinking Buddies (2013), Happy Christmas (2014) i sada Digging for Fire (2015) svojevrsna potvrda njegove autorske i tržišne vrednosti – filmovi sa poznatim glumcima, stilski ispolirani, a opet nekako opušteni i gotvo slučajni. Swanberg je iz filma u film sve bolji, Digging for Fire mu je “najzvezdaniji” i ujedno najuspeliji do sada, a i tempo od jednog filma godišnje je prilično impresivan za tipa koji je navodno usporio.
Digging for Fire počinje sa misterijom i to odmah u drugoj sceni. Mlada familija koju sačinjavaju učitelj u javnoj školi Tim (Jake Johnson, ujedno i ko-scenarista), instruktorka joge Lee (DeWitt) i njihov klinac Jude (Swanbergov sin i redovan “gost” u njegovim filmovima) preko leta čuva vilu u Malibuu, inače u vlasništvu Leeinog bogatog klijenta. U jednom trenutku Tim pronađe stari, zarđali revolver i nešto što bi mogla biti ljudska kost. U njegovoj glavi se razvija misao da bi se na tom mestu moglo nalaziti i više leševa i jednostavno to mora istražiti. Lee nije oduševljena sa muževom opsesijom jer zašto bi on kopao na tuđem zemljištu, a ima i toliko pametnijih stvari za obaviti, ali njemu vrag ne da mira.
Misterija je ovde samo okidač za neke druge stvari, odnosno za odvojeni vikend supružnika dok je klinac kod babe i dede (Judith Light i Sam Elliott). Situacija među supružnicima je daleko od idealne, ali jednako tako i od katastrofalne. Oni su dugo zajedno i već imaju malog kojeg vole više nego išta, ali jednostavno moraju da “podvuku crtu” i pomire se sa činjenicom da više nisu mladi, kao i sa činjenicom da na neke stvari ne gledaju isto. Digging for Fire je zapravo potraga za njihovom strašću i potraga njih oboje za samim sobom i svojom suštinom.
Rekoh već, oni vikend provode odvojeno. Ona se viđa sa prijateljima (Ron Livingston i Melanie Lynskey) i izlazi u bar gde će upoznati zanimljivog stranca Bena (Bloom). On će pozvati par prijatelja (Sam Rockwell i Chris Messina između ostalih) na par piva i par sati kopanja i detektivske misterije. Oni će to pretvoriti u svoju žurku i dovesti i neke mlade ženske. Jedna od njih, Max (Larson) će pokazati interes za misteriju ili pre za Tima. Oboje su, dakle, blizu iskušenja da prevare svog partnera, međutim to im nije prioritet. Oni su u drugom filmu.
Vrednost Digging for Fire nije ni u plošnoj misteriji koja je svojevrsni anti-klimaks. Film naprosto nije takav. Ovde to ne smeta jer misterija samo služi kao Timov beg od stvarnosti. Nije trik ni u mogućnostima za makar kratkotrajne romanse, one su tu više kao prepreke i distrakcije. Nije fora ni u “party” raspoloženju i provodu, mada je ono uvod u stvarnu temu filma. A ona je jedno potrebno i pametno razmatranje egzistencijalističkih tema: odrasle životne dobi, između mladosti i starosti i nošenja sa tim. Swanberg kroz slične, a opet različite situacije kroz koje dvoje njegovih protagonista prolaze odvojeno ta pitanja postavlja na igriv i inteligentan način. Nije tu stvar ni u krizi srednjih godina, već u temeljnoj izgubljenosti u onim godinama i onoj situaciji kad odgovornost postane prioritet u odnosu na provod.
Swanberg to lepo izvodi sa poznatim glumcima koji uglavnom imaju male uloge. Oni su opušteni i ležerni, bez one prenaglašene kompetitivnosti kakvu bi pokazali u nekom drugom i drugačijem filmu i sjajno se uklapaju u postavljene situacije. Sve to je predivno snimljeno analogno, na 35 mm, na lokacijama u okolini Los Angelesa i fino montirano, bez sada već pomalo opterećujućeg “DIY” šmeka na koji se mumblecore filmovi prečesto oslanjaju. Joe Swanberg je ostao veran sebi, svojim temama i svom izrazu, samo ih je podigao na viši nivo. Mumblecore je, sudeći po ovom filmu i po While We're Young Noaha Baumbacha ušao u novu, malo glamurozniju fazu. Sviđa mi se taj razvoj događaja.