8.10.15

Unfriended / Cybernatural

2014.
režija: Leo Gabriadze
scenario: Nelson Greaves
uloge: Shelley Hennig, Moses Storm, Will Peltz, Renee Olstead, Jacob Wysocki, Courtney Halverson, Heather Sossaman

Dragi moji, ne znam kako da vam ovo kažem, ali čini mi se da “no budget” horor ujdurma zvana “found footage” upravo prelazi na novi nivo. Iako je kriza kao prošla, psihologija štednje je ostala, pa zašto ne bi probali da nešto ionako minimalno (i u smislu idejnog razvoja i u smislu truda i u smislu produkcijskih vrednosti) učinimo još minimalnijim (u sva tri navedena smisla). Zašto ne bismo ceo film snimili u jednom kadru, i to kadru kompjuterskog ekrana?
Zašto da ne, pa to je moderno i u skladu sa današnjim klincima. Neće oni juriti Bigfoota ili vanzemaljce po šumama i po pustinjama, sumnjam da će i namlatiti nekog klinca u školi, pa će im on prizvati demona ili da će slučajno na ulici sebi na vrat navući psihopatu sa nožem. Ne, oni će samo po celi bogovetni dan sedeti za ekranom i komunicirati na osakaćenoj, internetskoj verziji jezika i jednako tako preko interneta nekoga zlostavljati.
Nije tu stvar je li ta generalizacija tačna, jer naprosto nije (mladi se moraju negde napijati, drogirati, jebati, proboditi, da ne pominjemo škole, fakultete, božićne ručkove kod babe i ostale obaveze), nego je li izvedena kako treba. Doslednost se rusko-gruzijskom reditelju Leu (Levanu) Gabriadzeu ne može osporiti: on svoj koncept fura od početka do kraja i zaista imamo samo jedan kadar u kome se smenjuju programi tipa Skype i Chromium, te tabele sa e-mailom, You Tube-om i društvenim mrežama, i taj kadar je dinamički popunjen sa webcam snimcima učesnika razgovora. Doslednost se ogleda i u tome da su i operativni sistem (OS X) i kompjuterski programi pravi, a ne izmaštani za potrebe filma. Problemi su, međutim, druge prirode: prvo, dati likovi su antipatični i dosadni i drugo, razgovor na skypeu i tipkanje na Facebooku i uopšte višenje na kompjuteru je dozlaboga dosadno za gledati čak i kada to radi draga i zanimljiva osoba, a kamo li ovako iritantna banda. Zašto bi neko snimio film o tome?
Slaba je uteha što je ovo, uslovno rečeno, horor, pa će većina njih ili čak svi poginuti na čudne, brutalne i krvave načine. Kako već to biva u ovakvim filmovima, to se dešava u “offu”, sa mnogo vrištanja, šuma i blicavih kadrova u kojima se ne vidi ništa konkretno. Dakle, ako trepneš – propustio si, ako ne trepneš – isti vrag. Vredi li za to presedeti 80-ak minuta? Ne baš.
Neću reći ništa o radnji, tanka je i ispašće da bacam spoilere. Prijaviću samo da je film inspirisan stvarnim slučajevima cyber-zlostavljanja sa fatalnim ishodom za zlostavljane devojke koje su se na kraju ubile. Ovde imamo osvetoljubivog duha (ili kompjuterski veštog ljudskog osvetnika, nikad nije objašnjeno) koji maltretira naše tupsone preko interneta. Poenta koju film prenosi je banalna i svodi se na: cyber-zlostavljanje je loše, nemojte to raditi da vam se ne vrati. Ajde?!

Da, pogodili ste, Unfriended je loš film, mada loše vesti tek dolaze: sprema se nastavak. Ne samo to, nego je ovako loš film utridesetostručio svoj budžet, a nije baš snimljen za kikiriki, iako to tako izgleda. To može postati trend. Optimistično je jedino da je ovakva “gimmick” premisa o filmu koji bi se ceo dešavao na ekranu kompjutera isprobana i da se pokazala ostvarivom, ne samo u ovom filmu već i u jednoj epizodi sitcoma Modern Family. Ako neki mladi filmaš sa ambicijama ima i priču koja bi se mogla ispričati na ovakav način, sada zaista može snimiti svoj prvi film za kikiriki.