20.1.16

The Wannabe


2015.
scenario i režija: Nick Sandow
uloge: Vincent Piaza, Patricia Arquette, Michael Imperioli, David Zayas, Doug E. Doug, Domenick Lombardozzi, Vincenzo Amato, Nick Sandow

Sećate li se Tommija i Rose, ultra-simpatičnog para koji je bezobrazno pljačkao mafiju u zabavnom filmčiću Rob the Mob? Oni su stvarno postojali, deo su newyorških kurioziteta i urbanih legendi. A kako i ne bi bili sa tim opuštenim stavom i idejom da skupljaju novčanike nenaoružanim gangsterima na druženjima i svu lovu sprcaju na luksuz i drogu? Njihov prvi filmski tretman je bio romantiziran do maksimuma, pa je i film bio simpatičan, pozitivan i vedar.
The Wannabe nudi ozbiljniju sliku koja više odgovara istini. Tommy i Rose nisu, dakle, zaljubljeni blesavci nego više par očajnika u potrazi za prečicom do boljeg sutra, više onako “sa dna kace” i vredni sažaljevanja. Tommy, ovde nazvan Thomas (Piaza) jedan je od onih jadnika koji se furaju na mafiju i mafijaške legende, želi da postane delom iste, ali je jasno da nije materijal: niti je čvrst, niti je naročito pametan. Jedan od onih koji će dobiti batine na ulici, ali ga to neće sprečiti u uzaludnim pokušajima. Čak i kad robija, to će biti zbog gluposti.
Rose (Arquette) je drugi tip očajnika, skoro sredovečna žena ne baš blistave prošlosti i reputacije, ljubiteljica seksa i kokaina, zaglavljena na neinspirativnom poslu. Thomas joj je možda slamka spasa, mlađi muškarac koji će je dobro tretirati, nuditi joj snove i fantazije da će jednom biti sve u redu, da će je voditi na Havaje i tome slično. Ona će se, za uzvrat, navući na njegovu mafijašku triviju i “wannabe” entuzijazam. Njihov prvi pokušaj da “nameste” porotu na suđenju njegovom idolu Johnu Gottiju će neslavno propasti, rušeći i ono malo uličnog ugleda što su ga njih dvoje imali. Pljačke koje su usledile zapravo su očajničke kontra-mere i kratkoročna, površna rešenja, zapravo još jedan fiks fantazije.
Nije tu problem ni bliskost istinitoj priči, ni realizam u tretmanu postupaka. Još manje je problem socijalni kontekst New Yorka i Italo-Amerikanaca s početka 90-ih godina. Nije problematično ni rušenje jedne zapravo romantične priče i vraćanje iste u milje očajnika. Ne smeta mi toliko ni to što pljačke, kao najzanimljiviji i najbizarniji deo priče zauzimaju tek delić filma.
Problem je to što su dvoje naših anti-heroja u svom očaju prikazani kao blago ometeni u razvoju. Thomas me je podsetio na jednog tipa kojeg sam poznavao u osnovnoj, išao je sa mnom u razred do petog kad je ponavljao (i otklonio svaku sumnju da je retard) i koji je kasnije stalno izvodio neke baronije i hvalio se kako se poznaje sa ovim ili onim iz ofucanog beogradskog podzemlja (kao oni “Arkan mi kum” Cigani). U blizini takvih likova osećam nelagodu, znam da su produkt sjebanog društva u kojem se ne snalaze pa se ugledaju na kriminalce (jer imaju lovu i pičke), ali takođe znam da im pomoći nema. Taj moj znanac je imao i brata koji se nije vadio iz zatvora, a kad bi ga pustili na slobodu, prvo bi opljačkao svoje roditelje... Ni Rose ne bi bila puno bolje društvo, takve očajnice su napast gde god se pojavile.
Razlika između to dvoje likova je pre svega u kalibru i talentu glumaca. Vincent Piazza ne uspeva Thomasu udahnuti ništa ljudskosti i pristojnosti (što je nužno za bilo kakvu identifikaciju), već nam ostavlja da ga žalimo kao retarda ako smo sposobni. Patricia Arquette je ipak dosta bolja glumica od toga, Rose je u njenom izvođenju nijansirana, strašna koliko i površno privlačna i tako zastrašujuće ljudska. Osim njih, kroz film će prodefilirati razne italo-američke filmske i televizijske njuške, Domenick Lombardozzi, Michael Imperioli, Vincenzo Amato i drugi, doduše u veoma malim i relativno tipskim ulogama.
Oni nisu dovoljni da nam skrenu pažnju sa problema u samoj osnovi filma, ali su simpatična distrakcija. To što film kao producent potpisuje Martin Scorsese daje filmu malo legitimiteta kad je njegov autor u principu nepoznat televizijski glumac. Nažalost, sa ovim čitanjem urbane legende o Tommiju i Rose nismo dobili ništa naročito novo, niti naročito dobro. Nije to trebalo dirati. Svakako ne ovako.