1.12.13

Dead Man Down


2013.
režija: Niels Arden Oplev
scenario: J. H. Wyman
uloge: Colin Farrell, Noomi Rapace, Terrence Howard, Dominic Cooper, Isabelle Huppert

Scenarista filma Dead Man Down, J. H. Wyman, od ranije poznat kao televizijski producent i “showrunner”, odnosno šef kreativnog tima za određenu seriju, pred premijeru ovog filma je izjavio kako ne shvata zašto su scenaristi opsednuti sa “ekonomijom priče”, odnosno da napišu nešto što zapravo može biti snimljeno, i da u to ubace toliko narativnih linija koliko se da ispratiti, te da mu se živo jebe za zanatska pravila. I to se vidi po scenariju za Dead Man Down, koji je u najmanju ruku blesavo zamišljen i očajno napisan po svim pravilima zanata i dobrog ukusa. Reditelj filma Niels Arden Oplev nije baš u prvoj postavi danskog filma, iako je snimio nekoliko simpatičnih naslova (recimo We Shall Overcome), ipak se ne može trpati u isti koš sa Refnom, Winterbergom ili Von Trierom. Njegov najveći uspeh u karijeri je originalna verzija The Girl With The Dragon Tattoo.
Autorska ekipa obećava u najboljem slučaju poprilično ošljarski B triler nimalo vredan gledanja i pamćenja, prolaznu zabavu za jedno veče. A onda treba pogledati glumačku ekipu. Colin Farrell je glumac sa dobrim osećajem za izbor uloga i sa sjajnom komunikacijom sa rediteljima, bilo mladim i ambicioznim (Michael McDonagh), bilo gotovo legendarnim (Terrence Malick). Noomi Rapace je moguće nova globalna zvezda i originalna Lisbeth Salander iz Millenium trilogije, koja je od evropske uskočila u veoma visoku hollywoodsku produkciju. Terrence Howard pod kontrolom zna da odigra pristojnu ulogu, slično važi i za Dominica Coopera, a čisto da se cast pojača tu je Isabelle Huppert, direktno posle uloge u Amour. Glumačka ekipa svakako ukazuje na ambiciju da Dead Man Down ne bude samo još jedan akcioni triler sa motivima osvete, nego da bude sasvim originalno delo.
I u tome uspeva, i pored toga što je scenario zapanjujuće loš. Hajdemo reč-dve o radnji filma... Victor (Farrell) je kriminalac u usponu koji radi za Alphonsa (Howard) i uglavnom samuje i krati dane gledajući se preko prozora sa Beatrice (Rapace), nekada lepuškastom kozmetičarkom koja je depresivna zbog ožiljaka na licu zadobijenih u saobraćajnoj nesreći. Beatrice će njega pozvati na sastanak i otkriti tajnu koju zna o njemu i uceniti ga da joj pomogne. Naime, ona je videla kako je on ubio nekog tipa u svom stanu (za tipa sa ispostavi da je Paul, Alphonsov doglavnik) i želi da on ubije tipa koji ju je udario sa autom i sjebao joj život. Victor nije običan kriminalac i u Alphonsovoj organizaciji je da bi mu se približio i osvetio za smrt svoje familije za koju su odgovorni Alphonse i izvesni Albanci. Victorov problem je i to što mu je za petama Darcy (Cooper), jedan od inteligentnijih Alphonsovih ljudi, zadužen da otkrije ko je ubio Paula.
Sama radnja filma postaje formulična, sa tri akcione scene, jednom pri početku, jednom u sredini i popriličnim anti-klimaksom od akcije na kraju, dok se oko likova odmotava klupko zavere i osvete. Film ima sve mane ošljarskog pisanja, neverovatne intervencije i preokrete u radnji, jednodimenzionalnu motivaciju likova i kockice u slagalici koji baš i ne funkcionišu kad se spoje u celinu. Glumci su izvukli najbolje od priče. Howard i Cooper su uverljivi u svojim ulogama, Farrell je dovoljno fit za jurnjavu i pucnjavu i deluje sposobno za akcionog heroja.
Koliko god film bio osrednji do loš u domenu žanra, na sporednom koloseku se razvija jedna sjajna ljubavna priča između dvoje uplašenih i skoro uništenih očajnika, Victora i Beatrice. Ta priča je na momente nespretna i čak pomalo blamantna za likove, ali ne i za gledaoce, a njih dvoje i kao glumci, ali i njihovi likovi se izdižu visoko iznad proseka žanrovskih filmova. Oboje uverljivo nose ranjivost, očaj, čeličnu volju i integritet kakav se retko viđa. Dok je u trilerima ljubavna priča nešto čime se u principu popunjava minutaža, a devojka postaje sredstvo pritiska na heroja, ovde je devojka u najmanju ruku ravnopravni partner, osoba dovoljno na ivici da bude ucenjivač, a priča postaje daleko zanimljivija nego osnovni zaplet. Tek kad utihne buka vidimo prave domete ovog filma, njegovu poetičnost i snagu. Tu bih nakratko referirao na Drive (Refn, 2011), koji je isto tako jači kad je sporiji, emotivniji i manje nasilan.
Noomi Rapace je sa razlogom “the next big thing” u Hollywoodu i šire, a lik Beatrice je pisan za nju, jer je Beatrice nekoliko godina starija Lisbeth Salander, bez klinačkog angsta. Colin Farrell je glumac sposoban za transformacije karaktera čak u jednom filmu. Društvo im pravi Isabelle Huppert kao Beatricina majka, ćaknuta francuskinja koja slabo čuje, ali odlično kuha, melje sto na sat i ima “dobar osećaj” kada je Victor u pitanju.
Pored generičnosti priče, filmu dosta odmaže i neverovatna pretencioznost u vidu ubacivanja 3 jezika pored engleskog. Beatrice sa majkom komunicira na francuskom (trivia: Rapace govori francuski i već je snimla na tom jeziku), pojavljuju se Albanci koji zaista govore albanski, a povrh toga je i Victor Mađar, i to relativno svež imigrant, i on sa rođakom svoje žene i svojim saučesnikom u osveti govori mađarski sa malo yiddisha. Strani jezici na gomili nisu dobro radili ni u umetničkijim filmovima, a u trileru su čisto nepotrebni, osim ako neki deo radnje nije direktno vezan na to (Inside Man kao primer). Poslednji, ne i najmanji problem je naslov, koji zvuči kao prevod nekog filma ex-Yu produkcije na engleski. Smrt mrtvog čoveka, ujebemti!
Kao B film za površnu zabavu, Dead Man Down je prihvatljiv, i pored bezveznog zapleta i lošeg scenarija. Kao više od toga, možda bi bio, ali je mnogo jači po delovima nego u celini. Scenarista bi morao da malo obnovi školsko gradivo i odustane od klinačkog kurčenja da on može mimo pravila. Ili bi reditelj sa više referenci lupio šakom o sto i prekrojio scenario. Sa nešto korekcija, Dead Man Down bi bio više nego dobar film.