Sweetwater

2013.

režija: Logan Miller

scenario: Andrew McKenzie, Logan Miller, Noah Miller

uloge: Ed Harris, January Jones, Jason Isaacs, Eduardo Noriega, Amy Madigan

Vreme westerna je uglavnom prošlo. Od nastanka Hollywooda služili su kao nastavak mitologije novim sredstvima, kao ultimativne priče o dobru i zlu, zatim kao žanrovski okvir za reviziju istorije od mitološki upamćene prema činjenično zasnovanoj, da bi završili samo kao grafički okvir za ljudske priče veće od života. Dobijali su westerni nove dodatke i različite pristupe od različitih autora, od Leonea do Tarantina, čak je i Gore Verbinsky pokušao da svoju piratsku formulu presadi na Divlji Zapad. Uspesi novijih westerna su različiti, ali filmovi ne ostaju predugo u pamćenju.

Ipak, svako malo se pojave neki novi westerni, staromodni, moderni ili postmoderni, pa se može reći da će žanr preživeti. Preživeo je nedotupavnu Apaloosu (2008), a preživeće i bledunjavi Sweetwater. Zanimljivo, u oba Ed Harris igra vodeće uloge...

Ovde imamo papazjaniju western i ne-western žanrovskih motiva, možda citate drugih filmova, a možda grozomorno podražavanje. Imamo udovicu na putu osvete (Jones), ekscentričnog šerifa (Harris) koji dolazi u od Boga zaboravljeni gradić da bi učinio uslugu guverneru i jednako ekscentričnog negativca, samozvanog proroka mnogoženca (Isaacs) koji nekako stoji na vrhu lanca ishrane u toj rupi od mesta. Imamo i lokalnu floru i faunu, bankara lopova i trgovca perverznjaka. Imamo i tri relativno nedužne žrtve koje ginu na ili pri početku. Sve to ukalupljeno u atraktivnu fotografiju. U prvom planu ipak ostaje veoma neinventivna priča koja se završava predvidljivim anti-klimaksom od obračuna.

Ovoliku dozu generičnosti nisam već neko vreme video na filmu i pravo je pitanje kako je Sweetwater uopšte ušao u distribuciju, a nije odmah završio na već poslovičnim policama benzinske pumpe. Ne mogu da uperim prstom šta od čega manje valja. Da li su to pompezni dijalozi? Da li je to šerifova preterana ekscentričnost, taj trik toliko puta upotrebljen da je postao dosadan? Da li je to bezizražajnost glavne glumice uparen sa bezizražajnim likom koji je dobila? Da li su to fore sa početka filma koje su “urnebesne”, kao kada Sarah, glavna junakinja, trgovcu voajeru izbije oko kišobranom, ili prorokove govorancije kada ubije dvojicu putnika-namernika, ili šerifov dolazak u grad kada prebije prethodnog šerifa-lenjštinu u stilu koji podseća na kečere?

Mogu reći da su fore donekle zabavne koliko su glupe: prosto sam čekao kada će uleteti nova fora i zaseniti prethodnu, ali većina ih je nabijena na početku. Kako film odmiče, zanimljiva glupost se polako pretvara u generičku, ili pokušaj da se ponovi prethodni štos. Na takve gluposti se publika u drive-in bioskopima slatko smejala, ali od tada su prošle mnoge godine i za očekivati je od autora da izmisle nešto novo, pa makar bilo i glupavo.

Problem sa Sweetwaterom je što adute, koliko god jadni bili, otkriva prerano, a priča je toliko providna i toliko puta ispričana da bi se ovakav film ljudski pratio. Kad upoznamo likove, sa priličnom sigurnošću znamo kako će koji od njih završiti. Sveštenik kao ultimativni negativac malo odskače od drugih western negativaca, lud je kao struja, pohlepan, loše se skriva, razmetljiv je, ali sa druge strane obrazovan i sposoban da se makar na kratko uprostoji. Popovi uglavnom nisu služili kao negativci u westernu, i kad jesu bili su manje očiti prevaranti. Problem sa ovim partikularnim prorokom koji gaji rasističke ideje i ponaša se na tragu vođa opskurnih mormonskih sekti je taj što ničim nije objašnjeno kako on održava status velikog gazde. Problem sa šerifom je što je lud kao Brandov lik u The Missouri Breaks, a ponaša se skoro kao Rooster Cogburn kod braće Coen. Ed Harris je karakterni glumac i trudi se da makar izvedba bude originalna, ali lik je užasno napisan. January Jones i Eduardo Noriega imaju nešto hemije kao par, ali kada on pogine, ona je svedena na osvetnicu a nema dovoljno znanja i moći da tu ulogu izvede kako treba.

I pored svega, Sweetwater je film koji možete bez griže savesti pogledati. Koliko god da je glup, nije uvredljiv, iako se približava tome. Ima kvalitete trashy westerna, gledljiv je, ali nepamtljiv. Stoga ga, u odsustvu boljih naslova, preporučujem vernoj western publici makar za kratkotrajno lečenje nostalgije za starim, dobrim kaubojcima.