24.12.13

Don Jon


2013.
scenario i režija: Joseph Gordon-Levitt
uloge: Joseph Gordon-Levitt, Scarlett Johansson, Julianne Moore, Tony Danza, Glenne Headly, Brie Larson

Njegov život je bleja-teretana. Dobro, preterujem, tu su i kola i pičke i ortaci i crkva i ručak sa kevom i ćaletom nedeljom i “karijera” šankera i šminkerska gajba. E, da, i pornografija, mnogo pornografije. Zašto, kada očito može dobiti pravu stvar? Mislim, dečko izgleda kao da bi mogao da se svidi gomili ćurki koje izlaze u te govnarske diskoteke. E, to je žešće zajebana situacija, jer u pornografiji je moguće ono što uglavnom ne dobiješ u pravom seksu: pušenje, poze koje nisu misionarska i money shot.
On je Don Jon, naslovni lik filma. Živi u New Jerseyu i igra ga Joseph Gordon-Levitt, ujedno i scenarista i reditelj filma. Njegovi ortaci su hm... stereotipno buđavi, jedan je umanjena, jadnija i manje uspešna verzija njega, a drugi je mudri Afroamerikanac. Kola su “muscle car” koji on vozi divljački i svađa se sa drugim učesnicima u prometu. Ćale je Tony Danza, svetska faca, koja gleda onu glupost koju ameri zovu fudbal i svađa se sa televizorom, keva je Glenne Headley u maniru tipične žabarske “la mamme” koja grdi sina što još nije našao finu devojku, oženio se i poradio da gospođa majka dobije unuke. Sestra je Brie Larson i stalno je na smartfonu. Crkva je rimokatolička, ispoved svake nedelje, deset očenaša i deset zdravomarija, najbolje izgovoriti uz dizanje tegova. A pičke su razne i slučajne, dok ne naleti ona, jedna i jedina, Barbara... Igra je Scarlett Johansson i šta da vam kažem, mala je bomba.
E, tu onda kreću žešća sranja za našeg Jonnija, prvo ga odvlači na romantične komedije, pa ga upozna sa svojima, pa on nju sa svojima, pa ga uhvati da mlati majmuna i zabrani mu svu pornografiju, pa ga upiše u večernju školu da nađe bolji posao od konobarskog. E, u večernjaku će on upoznati jednu matoru lujku (Julianne Moore), koja je napušena k'o zmaj i priča pizdarije bez blama, ali ona će kasnije odigrati bitnu ulogu u priči...
Hajde, malo sam se zezao, ali sad ćemo ozbiljnije... Don Jon je blesav, tupav i zabavan film koji se na momente upinje iz petnih žila da bude shvaćen ozbiljnije. I ta pretencioznost je velika greška, ali možda ne i najveća. Neke ljude je lako impresionirati, i nešto polupametno će im iz fundamenta promeniti pogled na svet. Najveći problem filma je što je “fake”, i to se vidi iz aviona. Naime, teško je naći makar jedan aspekt koji nije klasičan “tv trope”.
Na šta vas, u smislu filma i televizije, asocira New Jersey? The Sopranos? Jersey Shore? Jay and Silent Bob filmovi? Ovde ima od svega po malo. Don Jon vozi besno kao mafijaš, prost je i primitivan kao da je izašao iz bilo koje sezone Jersey Shora, a takav mu je i stil oblačenja i života. Za njegovu sestru je jasno nakon dve iste scene u kojima ćuti da će odigrati tu “Silent Bob” kartu i progovoriti jednom, ali “mudro”, zapravo očito.
Don Jon je u svakom svom aspektu primer kompiliranog, prepakovanog filma čiji je svaki element do poslednjeg viđen ne samo jednom. Takav je scenario, prepun opštih mesta o Italo-amerikancima, muškom drugarstvu, familijarnoj dinamici, katoličkoj crkvi, vezama i seksu. Likovi su do jednog tipski. I režija je prilično provaljena, jako se ide na efekat ponavljanja brzih montaža. Nije me impresioniralo u Requiem For a Dream, neće ni preko 10 godina kasnije. A tema i poruka? Pornografija je sveprisutna (i to besplatno) i predstavlja opasnost za seks jer nam postavlja nerealne standarde izgleda i seksualnih akrobacija. No shit. Jebemmumater, Shame je star samo dve godine, a već ga je mali picopevac prepakovao u verziju “for dummies”. I većina kritike mu aplaudira! Kuda ide ovaj svet?
Joseph Gordon-Levitte, ja ću tebi jedan savjet dati. Kada kradeš, gledaj da te ne uhvate, pa onda te pizdarije postanu reference i citati, a ne obično drpanje. Ako kradeš blatantno, napravi parodiju, tamo je to dozvoljeno i čak poželjno. Nemoj nam prodavati jedan te isti štos po sto puta dok ga zadnji debil ne ukapira. I nemoj raditi ono što ne znaš: nemoj pisati scenarije, nemoj režirati i ne pričaj o stvarima o kojima znaš sa televizije.
Gledajući ovaj film, gledalac će doći do zaključka da u New Jerseyu postoje samo “Guidos” sa MTV-a, ništa Springsteen, ništa Bon Jovi. I svi do jednog govore karikiranim “foggedaboudit” akcentom. Dobro, solidan glumac sa prevelikim ambicijama je iz Los Angelesa, nije lingvista i ne razume sleng finese, pa preteruje. Ali, lepa Scarlett je iz tu iz komšiluka, odmah preko vode, pa bi mogla biti upućena u te nijanse. U krajnjoj liniji, “vocal coaching” ne postoji bez razloga.
Kao i to, i sve ostalo je isfolirano, “punchline” sa crkvom i pokorom koju dobija Jon se malo previše puta ponavlja, svi očekujemo foru, ali ona je mlakušna. Isto tako, kada Jon pomene Barbarino prezime svojim roditeljima, pomalja se “etnički” humor, ali se od toga odustaje. Ili isfuraj to do kraja (ako želiš i ako smeš) ili ne pominji, tu nema srednjeg puta. Barbarino ponašanje je predvidljivo, zaplet sa napušenom matorom lujkom je predvidljiv, sve je toliko puta ponovljeno.
Ipak, Don Jon je zabavan film. Ne zbog radnje, ne zbog likova, ne čak ni zbog glume, iako su Julianne Moor i Tony Danza odlični i potpuno u svom elementu. Nije mi humor tu presudan, čak i kad se pojavi pristojna i relativno sveža fora, bude uništena nabijanjem i ponavljanjem. Film je glasan, izgleda nadrkano i prepun je blinga, i naravno lak za praćenje. Imaćete glupavi kez dok ga budete gledali, delom zbog transfera neprijatnosti (ipak je to seksualna komedija, i to ne baš produhovljena), delom zbog klasičnih tupavih fazona, a delom zbog elemenata parodije. Zaboravite na pretencioznost i pokušaje da se napravi ozbiljan i poučan film. “Foggedaboudit”, Don Jon jednostavno nije takav film.