12.12.13

Shield of Straw / Wara no tate


2013.
režija: Takashi Miike
scenario: Tamiyo Hayashi (po romanu Kazuhira Kiuchija)
uloge: Nanako Matsushima, Tatsuya Fujiwara, Takao Ohsawa, Goro Kishitani, Masato Ibu, Kento Nagayama, Tsutomu Yamazaki

Takashi Miike je fenomen moderne filmske industrije već samom činjenicom da je do sada snimio blizu 100 naslova, tempom od najmanje 2 filma godišnje, često i dosta više od toga. Ali Miike nije (samo) štancer, barem više nije. On je počeo kao reditelj malo neurednih filmova direktno za video, da bi se u kasnijem periodu karijere probio do sveta bioskopskih celovečernjih filmova i prošetao kroz žanrove, barem one popularne u Japanu. Snimao je i uvrnute horore i istorijske spektakle i akcije i komedije. Shield of Straw, ekranizacija romana Wara no tate upotpunjuje njegovu karijeru sa visokobudžetnim i svakako zanimljivim trilerom.
Premisa je čista klasika: policajci iz specijalnog odeljenja za zaštiru lica od interesa Mekari (Oshawa) i Shiraiwa (Matsushima) moraju zajedno sa kolegama iz lokalne policije Fukuoke prevesti opasnog kriminalca Kiyomarua (Fujiwara) na suđenje u Tokijo. Kiyomaru je višestruki silovatelj i ubica devojčica i višestruki povratnik u zločin, a njegova poslednja žrtva je unuka tajkuna Ninagawe (Yamazaki). Tajkun je “raspisao” nagradu od milijardu jena (oko 10 miliona dolara) za ubistvo i desetinu toga za samo pokušaj. Nepotrebno je isticati da je “sezona lova” otvorena, da će svaki očajnik, siromah, biznismen u dugovima, ali i policajci, vojnici i naoružani kriminalci okušati svoju sreću da zaradi “laku lovu”. Transport je težak, a sa tako visokim profilom slučaja skoro je nemoguće da prođe u tajnosti.
Film dalje ide po triler formuli koju smo već viđali, malo akcije, malo paranoje i nepoverenja u kolege pred izazovom kojem je teško odoleti. Naravno, otkrićemo nekoliko vešto tempiranih tajni, a Kiyomaru će se potruditi da policajcima oteža transport koliko je moguće, prvo zato što je bezobrazan i uvredljiv, drugo zato što je lud i sa sve manje kompasa.
Film nije ni u kom slučaju loš i nezanimljiv, lepo je snimljen, dovoljno uzbudljiv i spektakularan, čak ni gluma nije loša, mada povremeno klizi u teatralnost i to kod svih koji imaju bilo kakvu veću ulogu. Problem je što bi mogao biti još bolji i napetiji sa nekoliko prepravki u domenu dramaturške tehnike. Većina akcije je nabijena u prvu polovinu filmu, scena sa najviše akcione snage je očajnički pokušaj vozača kamiona natovarenog sa eksplozivom da se zaleti u policijsku kolonu i raznese ceo konvoj, a ona je negde na trećini filma. Nakon toga sledi u akcionom smislu anti-klimaks, a napetost se gradi na atmosferi nepoverenja i paranoje. Pored toga, u fokus kao glavna tema ulazi rasprava o moralu, profesionalnoj etici, osvetništvu i iskušenju. Na tom planu, Shield of Straw ne donosi puno novina i treba mu razrada ili makar specifikacija diskursa. Takođe, film bi bio napetiji kada Kiyomaruova krivica ne bi bila zacementirana već na samom početku. Bilo bi još mesta za sumnju, a otkriće tempirano za “treći čin” bi došlo kao klasičan trilerski trik.
Vrednost filma Shield of Straw je u količini haosa koji stvara sa veoma jednostavnom premisom. Romantizirani Japan kakav poznajemo iz pop-kulture ovde ne postoji, umesto toga imamo dosta balansiraniju i normalniju sliku. Bez obzira na koji se kodeks poziva, svako od likova ima makar dva motiva da izda svoja uverenja i ubije kriminalca. Prvo zato što je gad to zaslužio, drugo zbog novca. Sa haosom se organizovanost i tačnost kao tradicionalne japanske osobine moraju umaknuti snalažljvosti i radu na svoju ruku. Takođe, sukob kodeksa tradicije sa kodeksom zakonom je jedan od skrivenih dragulja u ovom filmu.
Ako Hollywood ne napravi re-make ovog filma, to znači da ključni ljudi u industriji spavaju. U američkoj sredini koja je sama po sebi manje uređena nego japanska, ovakav film bi zasijao i mogao da ukaže na probleme osvetništva i preširoke upotrebe oružja. U rukama veštog i hrabrog reditelja, Shield of Straw bi zablistao punim sjajem.
Ni ovoj japanskoj verziji ništa ne fali: ima akcije, ima moralne dileme i možemo razumeti većinu likova, a uz to izgleda kao uradak na visoko profesionalnom produkcijskom nivou. Istina, Shield of Straw pati od nešto rediteljske aljkavosti i teške ruke, ali je svejedno veoma zanimljiv.