2013.
režija: Clarence Fok
Yiu-leung
scenario: Kam-Yuen
Szeto
uloge: Donnie Yen, Jing
Tian, Andy On, Paw Hei-Ching
Donnie Yen je cenjen
šibadžija, odnosno majstor borilačkih filmova i akcioni glumac.
Kada vidimo njegovo ime, znamo šta možemo očekivati – baletsku
šorku u maniru moderne hongkongške škole. Ako ćemo suditi samo po
tom segmentu, Special ID je poslastica sa nekoliko savršeno
stilizovanih i savršeno odrađenih tuča. Na nesreću, kvalitet
filma, pa čak ni akcionog, ne svodi se samo na tuče i vratolomije i
problem je kada takav film nema konciznu priču i makar natruhe
motivacije likova. Između tih nekoliko tuča možemo slobodno da
radimo nešto drugo, i biće nam jednako jasno (to jest nimalo) kao
da smo napeto pratili film.
Evo okvirne radnje.
Detektiv Chen (Yen) je “deep undercover” pandur, toliko duboko
infiltriran u podzemlje da se boji da nikad neće izaći iz tog
posla. Kriminalcima je poznat kao Zmaj, a jako malo ljudi zna išta o
njemu, da je on u stvari žestoko moralni policajac i žestoko
ljigavi zavodnik kojem je jedini faktor u životu filozofski
nastrojena majka (Paw). Frka nastaje kada karijerni kriminalac Sunny
(On) krene da pravi sranja i usput otkrije Zmajev pravi identitet, pa
Chen mora da ga zaustavi pre nego što izbije opšti pičvajz. Kao
začin celoj toj zavrzlami, tu su nesposobni birokratski šefovi, ali
i jedna zgodna policajka (Tian) sa ubojitim nogama.
Radnja će se seliti od
Hong Konga do onoga što smatramo Kinom, bez nekog reda i smisla.
Replike će se velikom brzinom smenjivati na kantonskom i mandarin
jeziku, dosta štoseva je internog karaktera, a i titlovi se prebrzo
smenjuju da bi se pohvatao dijalog. Nota bene, nije da je dijalog tu
od presudnog značaja, pošto scenario samo čekira kliše za
klišeom.
Mislim, formula je
prosta: policajac na tajnom zadatku, ljubavna priča u najavi,
trijade... Šta može poći po zlu? Filmu zapravo fali dubine i
konzistencije, nema strasti, ništa se ne razvija u bilo kom smislu,
ni likovi ni situacije. Umesto toga imamo prazan hod od tuče do
tuče. Priča se da je film imao velikih problema u produkciji i da
izgleda kako izgleda upravo zbog iznuđenih skraćivanja.
Yen menja ton svom liku
arbitrarno od scene do scene, malo ozbiljnog mlaćenja, malo moralnih
dilema kao u Infernal Affairs, malo kung-fu zezalica u maniru
Jackie Chena, malo blentave komike i čega sve ne. Paw ima sreću da
igra lika do kojeg nam može biti stalo na čisto ljudskom nivou, ali
većina scena s njom deluje kao da im je mesto u nekom drugom filmu.
Jien je osvežavajuća pojava kada se pojavi, ali je zaglavljena sa
kombinacijom dva pasivna lika (sidekick i zgodna ženska). Andy On je
najviše zakinut, njegov lik ima fizičko prisustvo, ali je kao
karakter (zlikovac) potpuno nerazvijen. Shodno tome, ni ljubavna
priča ne ide ni u kom pravcu, rivalstvo između heroja i zlikovca je
slabo objašnjeno i egzistira u svojoj zadatosti, a preduge scene sa
majkom potpuno razbijaju ritam filma.
Kamera je korektna i
više od toga, uspeva da uhvati atrkativne pokrete, mada se ponekad
bolno vide jeftini efekti. Rad sa kaskaderima je za svaku pohvalu,
tuče su sjajno odrađene, ali ni one nisu baš dobro napisane.
Najbolja scena tuče je na početku i nije preterano vezana za
ostatak priče, impresivna je od početka do kraja i podiže
očekivanja, ako se izuzme generička metal muzika kao pratnja ama
baš svake tuče. Bez veze je to što osim vizuelno impresivnih šorki
nemamo za šta da se uhvatimo. Van njih je Special ID veoma
dosadan film, iako ima potencijala da bude solidan mračni akcioni
triler. I to je frustrirajuće.
No comments:
Post a Comment