31.8.14

Time Lapse

tekst originalno objavljen na www.fak.hr


2014.
režija: Bradley King
scenario: B.P. Cooper, Bradley King
uloge: Danielle Panabaker, Matt O'Leary, George Finn, John Rhys-Davies, Amin Joseph, Jason Spisak

Postoje žanrovi koji iziskuju u najmanju ruku pristojna finansijska sredstva da bi se film uopšte snimio. U tu grupu spada SF – efekti moraju biti profesionalni, glumci dovoljno sposobni, a priča pod kompletnom autorskom kontrolom. SF nije žanr za debitante, posebno nije za debitante bez jakih kontakata u industriji.
Bradley King je debitant, ali Time Lapse je izuzetno efektan film pod punom kontrolom snimljen sa skromnim sredstvima. Tajna je u odličnoj, intrigantnoj ideji, dobroj razradi i veoma pametnom scenariju koji počinje sa SF premisom, ali dalje ide po mehanici ekonomičnog trilera koji se skoro ceo dešava u jednom stanu, sa troje glavnih likova i nekoliko epizodista.
Troje cimera žive u stanu u zatvorenom apartmanskom kompleksu. Finn (O'Leary) je domar i propali slikar koji pati od kreativne blokade. Callie (Panabaker) je njegova devojka, konobarica i wannabe spisateljica. Jasper (Finn) je baraba, sumnjivi tip sklon kockanju. Gazda kompleksa ih pošalje da vide šta se dešava sa susedom, usamljenim naučnikom (Rhys-Davies) koji kasni sa rentom, gomila račune i nepokupljene novine. Ispostavi se da je naučnik nastradao u svom podrumu, ali mnogo zanimljivija stvar se nalazi u njegovom stanu: ogromna kamera pričvršćena za pod, uperena prema stanu troje naših junaka. Naučnik bi bio običan voajer da kamera nema jednu malu specifičnost: izbacuje slike iz budućnosti, preciznije tačno 24 časa unapred.
To u praksi znači da će Jasper dobiti sportske rezultate dan unapred, Finn će unapred dobiti “dojave” za slike, a Callie će se konačno rešiti noćne smene u kafani i posvetiti se pisanju. Dilema je pozvati policiju i zajebati celu priču ili je oberučke prihvatiti i živeti od Jasperove kocke. Pitanje svih pitanja je kako mašinu sačuvati u tajnosti pred lokalnim zaštitarom (Joseph) i pred Jasperovim “bookijem” Ivanom (Spisak), veoma paranoičnim i nezgodnim kriminalnim tipom.
Ekonomika scenarija je genijalna. Kamera ima samo jednu jednostavnu funkciju i bliska je nečemu što bi stari naučnik mogao konstruirati, opremljena sa polaroidom umesto sa nekim digitalnim aparatom. Tako izgleda retro-chic koji je neverovatno jednostavan za scenarističko i rediteljsko održavanje. Istina, paradoksa ima (kao i uvek kod filmova sa putovanjem kroz vreme – setite se Loopera), i oni su zapleteni, ali ne previše. Pri kraju Time Lapse lagano klizi u “logic lapse” i na početku zacrtana pravila prestaju da vrede, ali to je manje bitno.
Umesto toga dobijamo jedan vrhunski simpatičan triler koji se uglavnom dešava u jednoj prostoriji i koji liči na veoma napetu partiju preferansa gde se savezništva sklapaju i rasklapaju. Vidljivi su uticaji filmova poput A Rear Window, Shallow Grave i A Simple Plan. Soundtrack je izvrstan i sjajno doprinosi napetoj atmosferi, tempo sjajno pogođen, obrati su smešteni tačno tamo gde moraju biti i intenzivni su tačno koliko moraju biti.
Gluma je skoro savršena. I George Finn i Matt O'Leary uspevaju da svoje likove učine životnima i uverljivima, a njihove razlike u karakteru će postati ključne kako film ide prema kraju. Posebno zahtevan zadatak je imala Danielle Panabaker kao Callie. Lošija glumica bi se izgubila u takvoj ulozi ili je odigrala potpuno ravno i jednodimenzionalno, ali Danielle Panabaker ju je odigrala bez greške. I epizodisti zaslužuju svaku pohvalu, posebno Amin Joseph kao nosati čuvar i Jason Spisak koji je dovoljno strašan kao gangster.
Na nekoliko mesta u filmu se ponavlja replika “Don't fuck with time”, i to se može primeniti i na filmsku umetnost, a ne samo na naše junake. I pored najbolje namere da se zacrtane logike drži, Time Lapse se pred kraj malo gubi u nadi da će postići pametne i elaborirane preokrete. To je problem svih filmova koji se bave vremenskim petljama, putovanjem kroz vreme, uzrocima i posledicama uticanja na budućnost. Time Lapse je sasvim solidan film koji spaja intrigantnu SF premisu i napetu triler atmosferu. Bradley King sa ovakvim prvencem je definitivno autor čiji dalji rad treba pratiti.