14.9.14

The Big Ask


2013.
režija: Thomas Beatty, Rebecca Fishman
scenario: Thomas Beatty
uloge: David Krumholtz, Melanie Lynskey, Zachary Knighton, Ahna O'Reily, Jason Ritter, Gillian Jacobs, Ned Beatty

Radni i prvi festivalski naslov glasio je Teddy Bears, ali je promenjen u The Big Ask ne bi li zaličio na kultni The Big Chill (1983). Upravo to nam se i sprema, moderni klon The Big Chill. Čini mi se da to postaje žanr za sebe u američkoj “indie” kinematografiji. Imamo masu takvih filmova gde se staro društvo skupi na godišnjici mature, sahrani ili venčanju pa tu izbije nekakva kriza uslovljena nerazjašnjenim odnosima, frustracijama, željama i htenjima koju valja rešavati kroz ceo film. Ne treba posebno naglašavati, taj trend već lagano smara.
Ovde se staro društvo okuplja na odmoru usred pustinje. Zašto bi neko tamo išao na odmor, nije jasno, kao ni mnogo toga u ovoj brljotini od filma. Sve u svemu, imamo tri para, tu su Andrew (Krumholtz) i Hannah (Lynskey), Dave (Knighton) i Zoe (O'Reily), te Owen (Ritter) i Emily (Jacobs). Andrew figurira kao pokretač radnje, on je upravo sahranio majku i nikako da se pomiri s tim. Zbog toga je dobio ideju kako je jedino što će mu pomoći “velika injekcija ljubavi”, odnosno orgija sa sve tri prisutne žene. Hannah se nadala da će se Andrew makar suzdržati da pomene nešto tako glupo, a on to čak zahteva kao što derište zahteva novu igračku. Dave i Zoe će imati okapanje oko toga, jer je Dave spreman da pomogne svom prijatelju i urazumi ga, dok Zoe navija za opciju “pokupimo prnje i palimo odavde”. Njihovoj situaciji ne pomaže ni to što ju je Dave zaprosio pred odlazak na put, ali je ostao bez odgovora. Owen je još i nekako spreman da proguta plan jer se sprema da naskoči na Hannu.
Tu se još pojavljuje i komšija (autorov otac Ned Beatty) koji traži psa kojeg Andrew sakriva. Šta taj pas predstavlja? Ne znam i nisam čak ni siguran da želim da znam. Otprilike, samo sam čekao da se film završi, iako su se uglavnom televizijski glumci snašli koliko su mogli u svojim ulogama, a režija je ionako bila nenametljiva.
Ako se ovakav film može opisati u jednoj reči, onda je ta reč tupilo. Premisa je idiotska, ali ne toliko idiotska da iziritira. Likovi su nezanimljivi i nesimpatični, obični dosadni ljudi sa kojima ne bih nikad popio pivo u baru. Ali ono što apsolutno ubija volju za gledanjem ovog filma je kriminalno loš scenario koji ima materijala otprilike za jednu epizodu sitcoma (a i premisa je slično uverljiva). Ta praznina i neuverljivost nisu ispeglani ni komičnim tonom, ni ozbiljnijom razradom likova, njihovih pozadina i njihovog psihološkog stanja, pa čak ni lukom radnje.
Možda je olakšavajuća okolnost u ovoj situaciji da su i Thomas Beatty i Rebecca Fishman debitanti sa skoro nikakvim referencama u filmskoj industriji. Thomas Beatty je bio asistent nekim producentima na uglavnom bezveznim filmovima, njegova koleginica niti to. Biće da je tata Ned Beatty, cenjen i poznat glumac, potegao neke veze ne bi li njegov junior snimio svoj prvi i moguće jedini film.
Sve u svemu, The Big Ask dobija jedno veliko “ne” od mene.