20.1.15

Buzzard


2014.
scenario i režija: Joel Potrykus
uloge: Joshua Burge, Joel Potrykus, Teri Ann Nelson


Joel Potrykus je jedan od intrigantnijih dolazećih autora. Nesputan filmskom industrijom i kalkulantstvom, on se hvata tema koje opisuju sadašnjost hrabro i direktno kao malo koji američki autor. Festivali su to prepoznali, pa je njegov dugometražni prvenac Ape pokupio neke nagrade, među kojima i nagradu za debitantsko ostvarenje u Locarnu, a Buzzard je imao premijeru na SXSW festivalu i uspešnu turneju na kojoj je pokupio više nego pozitivne kritike.
Buzzard dolazi kao treći deo životinjske trilogije. Prvi je bio kratki film Coyote o vukodlaku-narkomanu. Usledio je Ape o propalom komičaru. Buzzard se bavi neambicioznim korporativnim mastiljarom i sitnim prevarantom. U sva tri glavnu ulogu igra Joshua Burge, sva tri su smeštena u neveselo okruženje Grand Rapidsa (rodni grad Paula Schradera i jedan od onih gradova u kojima je kriza permanentno stanje stvari) i sva tri se bave ne samo marginom, nego ekstremnom marginom, marginom margine, reklo bi se. Usuđujem se reći da Potrykus baca jedno sasvim novo svetlo na celu tu priču o 99 %, Occupy pokretu i sličnim nuspojavama kapitalizma. Kod njega nema romantizacije, aktivizma, socijalne demagogije. Naprotiv, imamo sliku koja je crna kao dno bunara, iskrena i odvratna.
Buzzard počinje kao mračniji i uvrnutiji Office Space. Marty Jackitansky (Burge) je službenik sa dna hijerarhije u hipotekarnoj banci. Uglavnom bleji okolo, zajebava kolege i izbegava posao, više se trudeći da izvede neku od sitnih prevara. U prvoj sceni ga vidimo kako zatvara račun da bi ga ponovo otvorio i pokupio 50 dolara bonusa. Vidimo ga kako na račun firme naručuje kancelarijski materijal, pa ga vraća na reklamaciju i skuplja sitnu kintu. Kad nije na poslu i ne vara nikog, Marty se fura na horor filmove, ekstremni metal i junk food. Zaista izgleda kao karikatura naslovnog lešinara, odbojan je, to ne krije i u tome uživa.
Pokretač radnje je jedna njegova shema sa čekovima. U pitanju su čekovi sa sitnim povratom novca koji nisu stigli na adresu. Martijev zadatak je da pogleda u imeniku i pronađe ljude, ali on je smislio da ih falsifikuje i unovči. Ono što on ne zna, a to je da u firmi prate takve stvari. Kad shvati da je u problemu, pakuje se i sklanja prvo kod kolege (Potrykus), a zatim se skriva u Detroitu kao da ga u najmanju ruku juri FBI, a ne polu-zainteresovani menadžeri u banci. Ipak je u pitanju poprilično bedna suma.
Detroit je simbol fenomena urbanog propadanja, i to sa dobrim razlogom. Grad koji je nekada bio centar američke auto-industrije i brojao 4 miliona stanovnika na širem području je spao na oko milion ljudi, uglavnom sirotinje koja nije uspela da pobegne, i gomilu derutnih zdanja. Ono što primećujemo je da nema neke posebne razlike između Detroita kao simbola i Grand Rapidsa, kao i to da se margina toliko proširila da ima svoju marginu.
Marty nije beskućnik, nije ni na samom dnu, ali svejedno postupa kao očajnik. Njegovo nezadovoljstvo je duboko, ali nije usmereno. Čak su i njegovi anti-kapitalistički stavovi polovični i iznuđeni, on ih demonstrira tek kad ostane bez prevarantskih opcija. Joshua Burge tu ulogu igra odlično i u sećanje priziva što monstrume, što psihopate sa velikog ekrana. Dinamika između njega i Potrykusa (igrao je u većini svojih filmova) u ulozi njegovog kolege koji je jednako nezadovoljan, ali nema hrabrosti da iskoči iz sistema je genijalna i odiše fatalnim retrom. Obratite pažnju na njihove životne prostore, postere, dekoraciju, modu, konzole... Sve oko njih bi savršeno izgledalo u nekom postapokaliptičnom filmu, kao artefakt boljih vremena koja se neće vartiti.
Buzzard je sasvim uspešno finale trilogije i film koji svojom “no budget” estetikom savršeno oslikava duh sadašnjeg vremena, besnog, napunjenog angstom, ali bez ikakvog sistema, okvira i cilja. Anarhija koju vidimo i u spoljnom svetu i u umu protagoniste je zastrašujuća. Potrykus se pokazao kao autor vredan paćenja, a ne samo festivalska senzacija i nadam se da ćemo imati opet prilike da ga gledamo u svom elementu, bez eventualne cenzure i nepotrebnih konvencija.