4.1.15

The Salvation


2014.
režija: Kristian Levering
scenario: Kristian Levering, Anders Thomas Jensen
uloge: Mads Mikkelsen, Eva Green, Jeffrey Dean Morgan, Eric Cantona, Mikael Persbrandt, Douglas Henshall, Jonathan Pryce

Tvrdi se smelo, ali nikad zapravo nije dokazano da je western kao žanr na umoru. Istina, nije toliko aktivan, bilo kao puka zabava, bilo kao epska avantura, bilo kao moćna alegorija na moderni svet, kao što je bio nekoliko dekada ranije. Sa druge strane, tvrditi da žanr nestaje ili da je potrošen je pomalo neodgovorno i prepotentno. Možda je Amerikancima western “passé”, nešto na šta se lože ostareli glumci, ali je zato u povoju talas evropskih westerna. Imali smo toga i ranije, Sergio Leone je sa internacionalnim glumcima snimao westerne po Italiji i Španiji, a Nemci su po Jugoslaviji snimali ekranizacije Karla Maya. Nemci i Austrijanci su aktivni i danas, Gold i Das finstere tal su više nego zanimljivi westerni. The Salvation nam nudi priliku da vidimo kako na temu westerna razmišljaju Danci, i to “dogmaši”.
Sada kada je Dogma 95 proglašena za klinačke snove i pretenciozno izdrkavanje čak i od strane najmilitantnijih sledbenika, zanimljivo je promatrati šta je taj pokret ostavio u amanet. The Salvation zapravo pokazuje koliko je malo Dogma doprinela današnjem izgledu i promišljanju filma i da je češće balast i problem nego deo kreativnog rešenja. Za The Salvation, Levering je uzore potražio negde drugde, u mitologiji i istorijatu westerna, od “klasičara” poput Johna Forda, preko temeljnih levičara poput Freda Zinnemanna i Carla Formana do neizbežnog Sergia Leonea i prilike da se uputi “ne-američki” pogled sa strane na prvenstveno američki žanr. To je osetno donekle u fotografiji koja se upinje da liči na staru i klasičnu, ali negde ispod površine odjekuje šlamperaj i neujednačenost. Stvari bolje stoje u nedvosmisleno “morriconeovskoj” muzičkoj podlozi, a najbolje po pitanju izbora internacionalnih glumaca.
Mads Mikkelsen nastavlja svoj niz uloga ćutljivih ratnika, nakon filmova Valhalla Rising i Michael Kohlhaas, ali je njegov lik u problemu koji je sličniji onom koji muči Mikkelsenov lik u nagrađivanom filmu Jagten. On, naime, stoji skoro potpuno sam protiv baraba (nasilnog kriminalnog klana i sitnih duša svojih sugrađana) na drugoj strani. Film počinje s njim koji nakon sedam godina teškog pionirskog života konačno dočekuje svoju ženu i sina na usamljenoj železničkoj stanici. Putovanje moraju nastaviti kočijom, ali saputnici su im dvojica pijanaca i kriminalaca koji uspevaju da izbace njega i brutalno siluju ženu i ubiju sina. Čim ih pronađe, on im presudi. Problem je u tome što je jedan od ubijenih bio brat zloglasnog pukovnika (Morgan) koji drži ceo grad i u nekom “dealu” sa naftnom kompanijom otkupljuje zemlju. Grad prepun kukavica čiji su najeminentniji predstavnici sveštenik / šerif (Henshall) i gradonačelnik / grobar (Pryce) u Mikkelsenovom Jonu i njegovom bratu Peteru (Persbrandt) vide isključivo nevolju i pretnju svojoj sigurnosti u kompleksnoj situaciji.
Bez potrebe za preteranim isticanjem, Mikkelsen je sjajan, kao što smo od njega navikli. Jeffrey Dean Morgan, ranije poznat po epizodama i televizijskim ulogama, sasvim je uverljiv kao negativac. Eric Cantona, simpatični amater i bivši fudbaler ima simpatičnu, iako ni po čemu posebnu epizodicu. Jonathan Pryce je standardno koloritan. Ipak, najimpozantniju ulogu u filmu je ostvarila Eva Green. Njen lik je kompleksan, oštećen fizičkim i govornim hendikepom. Ona svoju nemalu ambiciju i zavodničke veštine mora pokazati na drugi način, izokola.
The Salvation je solidan film. Nažalost. Jer je mogao biti mnogo bolji da se malo vremena posvetilo razradi likova i aspekata priče. Aspekata priče ima previše, film prolazi kroz skoro sve tipične western teme, ali nijednu zapravo ne razrađuje do kraja. Pominju se tu i Indijanci od kojih je zemlja oteta, bezakonje, banditizam, kapitalizam, nafta, muljačine, uz centralnu liniju priče o kvarnosti, vernosti i osveti. Šteta što se kroz sve to samo protrčava, što je forma važnija od suštine. Nije loše ovako, ali je svakako moglo bolje.