6.1.15

If I Stay


2014.
režija: R. J. Cutler
scenario: Shauna Cross (po romanu Gayle Forman)
uloge: Chloe Grace Moretz, Jamie Blackley, Mireille Enos, Joshua Leonard, Jakob Davies, Stacy Keach, Gabreielle Rose, Liana Liberato

Uzmite bilo koje slabo osmišljeno sranje i na njega zalepite etiketu “young adult” i gledajte šta se dešava. Čvrsto sam uveren da će se to sranje sasvim solidno prodavati i naći publiku. I to je problem: kvalitet nije potreban uslov, a nije niti cilj stvaranja, bitan je samo novac koji će ciljna grupa deliti šakom i kapom. Pa i sam termin “young adult” odnosi se na ciljnu grupu pre nego na neki žanr. Pod tom etiketom ćete naći i relativno ozbiljne filmove o odrastanju i postapokaliptične alegorije i melodrame. Bitno je da likovi i publika po godinama upadaju u ciljanu demografsku skupinu.
If I Stay je upravo jedna takva slabo osmišljena i dosadna teen melodrama bez pravog dramskog sukoba, bez razrade likova osim po godinama i stylingu, bez ikakvih jasnih svojstava, opterećena opštim mestima. A njih ima na svaku zadatu temu: odrastanje, veze, ambicije, odnosi između generacija, i na kraju grčevita borba za život. Likovi su listom plošni i skoro bez svojstava, kao nekakve bespilotne letilice, nosioci po dve-tri osobine. Stereotipija ide toliko daleko da će se pojaviti i svačiji omiljeni stereotip “magic Negro”, ovog puta u formi doktorke (ili medicinske sestre, svejedno) koja šapuće motivacione poruke na uho komiranoj devojci.
Krenimo redom. Pratimo Miu (Moretz), slatkastu srednjoškolku koja obožava klasičnu muziku iako su joj roditelji ljuti rockeri. Otac (Leonard) i majka (Enos) joj nude podršku u svemu, ali ona je, za razliku od njih, odgovorna i nekako uštogljena. Njen cilj je Juilliard, ni manje ni više. To će se nekako promeniti kad upozna dečka Adama (Blackley), gitaristu i pevača nekog pop-punk sastava.
Međutim, njena rutina je prekinuta u jednoj poprilično gadnoj saobraćajnoj nesreći koja Miu otera u komu i od tada film kreće na dva koloseka. U jednom ona u formi duha prati događaje oko svog oporavka, a druga se bavi njenom vezom sa Adamom (usponima i padovima, te nerazumevanjima prioriteta kod jednog i drugog) i odnosom sa roditeljima. Jedino je pitanje, no to je potpuno nevažno, jesu li to njene konstrukcije iz kome ili njena sećanja i rekonstrukcije prošlosti. Prva varijanta bi bila za nijansu inovativnija, ali u pitanju je, nažalost, druga.
Inovativnost nije nešto čime se ovaj film može pohvaliti. Inače vrlo dobra i perspektivna Chloe Grace Moretz ovde šmira preko svake mere, Jamie Blackley je uverljivo iritantan - pitanje je koliko je tu prisutna gluma, a koliko je samo predstavnik svoje generacije (ili to iz mene progovara početak sredovečne mrzovolje), a Mireille Enos i Joshua Leonard su neprimetni. Veteran Stacy Keach unosi malo živosti i prepoznatljivosti, ali to nikako nije dovoljno da bi se film spasio. Jednostavno rečeno, preopterećen je opštim mestima i standardnim rešenjima, predvidljiv i dosadan, bez ijednog pravog dramskog sukoba. Čak je i muzika, neki njanjavi indie pop, u principu generička i dosadnjikava, standardna u filmovima tog tipa.
Nisam čitao izvorni roman, ali mogu pretpostaviti da takva forma sa dve priče ima smisla na papiru i u verbalnom formatu. Na filmu, međutim, to nije dovoljno. Film kao medij je dosta kompleksniji i zahtevniji od pisane reči i površnost i otaljavanje se tu mnogo bolje vidi. If I Stay je jednostavno loš film i ne nudi skoro nikakvu satisfakciju. Nemojte gubiti vreme na ovo.