6.6.15

A Blast


2014
režija:Syllas Tzoumerkas
scenario: Syllas Tzoumerkas, Youla Boudali
uloge: Angeliki Papoulia, Vassilis Doganis, Maria Filini, Efthymis Papadimitriou, Themis Bazaka, Giorgos Biniaris

Maria (Papoulia) se u ranu zoru vozi po grčkoj autocesti. Svoje troje dece je ostavila kod sestre Gogo (Filini) i njenog niškoristi muža – đubretarskog menadžera i simpatizera Zlatne Zore Costasa (Papadimitriou), zajedno sa koferom novca. Marijin suprug Yannis (Doganis) je odsutan. Maria je do tada bila uzorna žena i majka, te požrtvovana kćerka svojih roditelja. Ona odlazi u novi život, samo svoj.
Kroz seriju flashbackova i flash-forwarda ćemo se upoznati sa njenom situacijom i kako je sve pošlo po zlu. Maria je sa dvadeset godina napustila fakultet i udala se za naočitog pomorca Yannisa sa kojim je imala strastvenu vezu. Kompenzacija za muževljevo odsustvo je njegova dobra plata, te troje divne dece, lepa kuća u predgrađu i zahvalnost roditelja kada im pomaže u poslu, pošto imaju radnju. Loša strana svega toga je da Yannis ima sklonosti ka varanju svoje žene, kako sa lučkim kurvama, tako i sa kolegom iz kabine.
Ali to je najmanji Marijin problem. Intelektualno oštećena (ne baš retardirana, ali svakako zaostala u razvoju) Gogo se udala za budalu Costasa koji ju je jedini hteo, a Costas je fašistički smrad koji joj ispira mozak. A roditelji su tek posebna priča. Majka (Bazaka), vezana za invalidska kolica i dežurni pasivni agresor u kući, dužna je državi silan novac na ime poreza za radnju čiji je vlasnik, za kuću i zemljište. Otac (Biniaris) je potpuno pasivan i nimalo ne pomaže situaciji. Familija se u teoriji i na van drži zajedno, ali njeni članovi su do jednog preki karakteri skloni svađanju. “Vi ste jedna baš nervozna familija”, primećuje službenik sa kojim bi valjalo ispregovarati otplatu duga. Tipična grčka priča, reklo bi se.
A Blast svoj dramski i socijalni zaplet na granici melodrame i sa ispadima bizarnosti i iznenadnog nasilja sjajno pakuje u triler i misteriju. Razlog za to rascepkana struktura koja skače između prošlosti i sadašnjosti, prateći temu bez mnogo interesa za hronologiju. Montaža je rapidna i precizna, muzika nabija tenziju, autor Tzoumerkas savršeno dozira i tempira tenziju, otkrivajući tačno kad šta treba i koliko treba. U konačnici, A Blast je film koji jednu temu iz novinskih članaka obrađuje veoma filmično, ekonomično i efikasno, izvlačeći maksimum efekta iz manje od 90 minuta trajanja. Snovi o boljem životu su se rasturili sa dolaskom krize. Nije isključeno da bi se kad-tad rasturili, ali kriza je katalizator. Njom se bave i drugi grčki filmovi, skoro svi u poslednjih pet-šest godina, ali nijedan na tako direktno trilerski način.
Glumci, od kojih je samo Angeliki Papoulia poznata širokoj publici zbog uloge u filmu još jednom grčkom bizarnom festivalskom hitu Dogtooth, imaju vrlo nezahvalan zadatak da u svakom kadru filma paze na ono što znaju njihovi likovi, a šta publika. Naturščici Doganis i Filina su izuzetno ubedljivi, Papadimitriou izuzetno koloritan, ali Angeliki Papoulia ipak nosi ovaj film, unosi se u lik, daje se bez rezerve, njeno prisutvo na ekranu ima skoro magične kvalitete, gledamo je i želimo još, još i još.
Naravno, film ima momente u kojima možda otkriva previše, poput Marijinih odlazaka na grupu za pomoć žrtvama nasilja u kući ili odlazaka na sastanke ekološke grupe. U tim momentima znamo da nešto smera. Nekoliko drugih momenata su poptpuni višak u ovom, inače čvrstom i stabilnom filmu. Yannisove prevare nisu naročito bitne za dalji razvoj situacije, Marijin život je dovoljno sjeban i bez njih, ali poseban problem je ničim izazvani gay momenat čija je vrednost šoka odavno potrošena i koji se može čitati kao homofobni ispad autora ili kao udvaranje tradicionalnijoj publici. Marijina scena sa gledanjem pornografije u javnoj biblioteci ili internet-cafeu je čisti “wtf” i pitanje je čemu uopšte služi.
Da, ovo je grčki film i to punokrvi predtavnik novog bizarnog vala. Zanimljiva stvar vezana za ovaj pokret je da se njegovi autori ne bune glede etiketiranja, nego etiketu prisvajaju. U drugim filmskim pokretima uvek su prisutne neke ograde, ali izgleda da kod Grka vlada solidarnost. A Blast je jedan vrlo koherentan i konkretan, a ipak bizaran film koji na pravi način pokazuje, a ne naklapa, kako izgleda kad kao društvo zaboravimo na solidarnost, a kao pojedinci na svoje obaveze prema kolektivu i posredno prema svim drugim pojedincima. Jedino rešenje ponekad je eksplodirati, ali treba biti maher pa eksplodirati pod kontrolom.