9.6.15

Rang Rasiya / Colours of Passion


2008/2014.
režija: Ketan Mehta
scenario: Ketan Mehta, Sanjeev Dutta
uloga: Randeep Hooda, Nandana Sen, Paresh Rawal, Ashish Vidyarthi, Jim Boeven, Vipin Sharma, Rashaana Shah

Zaista ne samo da nisam nikakav stručnjak za Bollywood, nego sam jedan od onih koji mu prilazi vrlo oprezno ili mu čak i ne prilazi. Ništa lično, pa čak ni kulturološki, jednostavno mi ne paše formula plesnih masovki i sveprisutne, čak agresivne muzike. Ne paše mi čak ni što je formula toliko striktna i nepopustljiva. Opet, ako je film indijski, čak i ako je smeštan u Bombay / Mumbai, ne mora značiti da je u pitanju Bollywood. Još ako igra na međunarodnom filmskom festivalu koji se bavi art-filmom iz egzotičnih zemalja, kakav je IFFI, onda očekivanja idu u tom nekom arthouse pravcu.
Možete li zamisliti moj šok i razočaranje kada sam otkrio da pred sobom imam tipičan bollywoodski film, sa pesmom i plesom? Istini za volju, istorijska ličnost Raje Ravija Varme, o kome je film zapravo, je fascinantna u smislu reformi unesenih u umetnost i javni prikaz ljudskog tela, pa je zbog toga normalno da Rang Rasiya pomera neke granice i ruši tabue. Ovo je prvi bollywoodski film u kojem imamo golotinju indijske glumice, što je ogroman pomak za jednu ogromnu kinematografiju.
Moje iznenađenje se ipak može opravdati nepoznavanjem materije, ali i glumica Nandana Sen, prisutna na projekciji je bila prilično iznenađena filmom koji je videla. Štos je u tome što postoje dve verzije filma: jedna relativno kratka, više artistička, nelinearna, fokusirana na sudsku dramu između optuženog Varme (Hooda) i verskog saveta koji ga tuži za opscenost i blasfemiju i na ljubavnu priču između njega i Sugandhe (Sen), i druga, klasični linearni bio-pic od dva sata sa dodatkom nasnimljenih scena i sa celom dodatom okvirnom pričom koja povezuje prošlost (u pitanju je kraj XIX veka) i sadašnjost kroz zaplet sa aukcijom. Na taj način je moguće i objasniti dve godine “proizvodnje” filma, odnosno najmanje dve verzije, odnosno čekanje na redovnu bioskopsku distribuciju dok je film godinama išao po festivalima (distribucija je umesto široke na kraju bila limitirana), pa i u krajnjoj liniji da se ne zna koja je kopija i koja je verzija gde. Verzija koju smo mi u Innsbrucku videli bila je, rekoh već, bollywoodska i za nju je glumica rekla da ju je iznenadilo da je ona uopšte išla u distribuciju, posebno na festivale i da je ona za nju mislila da je napuštena.
Glede aukcije na početku i na kraju, u današnjem Mumabaiju su pronađene neke od Varminih slika i prodaju se kolekcionarima. Istovremeno, pred kapijom aukcijske kuće dešavaju se nasilne demonstracije u odbranu javnog (konzervativnog, ako ne i fundamentalističkog) morala. Priča onda odlazi u prošlost kada je i sam Varma bio na optuženičkoj klupi. Kako suđenje teče, tako se kroz seriju flashback momenata upoznajemo sa njegovim životom i delom u kolonijalnoj Indiji, od braka sa ženom visokog porekla naviklom na matrijarhat, preko pozicije dvorskog slikara i titule koju je dobio, do potonjeg života u Bombayu opet u svojstvu dvorskog i građanskog umetnika. Varma je uneo revoluciju u indijsku umetnost: prvi je slikao aktove i to na teme iz indijskih svetih spisa, prvi je u Indiji povezao štamparsku presu i slikarstvo i štampao grafike nalik na ikone koje su nižim kastama (nedobrodošlim u hram) služile za molitvu, a jedan od njegovih učenika je čak bio pionir indijskog filma.
Ono što film drži zanimljivim je sama priča i glavni lik. Možda je ovo odlična ulazna tačka u indijsku kinematografiju i posebno u Bollywood. Istini za volju, gluma je za nijansu prenaglašena, produkcijski izgled na nivou starije i jeftinije evropske ili američke produkcije (mogu to da zamislim i na nekoj od televizija) i muzike je fakat previše, čak i ako prihvatimo pravilo da se iz svakog filma mora izvući video-spot. U smislu erotskih scena i rušenja tabua, ovo je veliki korak napred za Indiju (ako film Kama Sutra Mire Nair ne računamo u indijske, nego u globalne filmove). Opet, iz evropske ili hollywoodske (puritanske) perspektive, taj pomak je premali i dolazi prekasno. Rang Rasiya je gledljiv film, dok će samo poznavaoci i ljubitelji Bollywooda u njemu zaista naći neku veliku vrednost.