20.3.14

At Middleton


2013.
režija: Adam Rodgers
scenario: Glenn German, Adam Rodgers
uloge: Andy Garcia. Vera Farmiga, Taissa Farmiga, Spencer Lofranco, Nicholas Braun, Tom Skerritt, Peter Riegert, Mirjana Joković

Šta se to dogodilo sa Andijem Garciom? Mislim, čovek je bio specijalista za uloge pandura ili gangstera, a svi dobro znamo da po hollywoodskom kanonu za pandure i gangstere uvek ima posla, posebno što panduri i gangsteri bolje trpe godine nego neki drugi likovi. Pogledajte Al Pacina i Roberta De Nira, oni mogu da izvuku neku svoju ulogu pandura ili gangstera iz rukava, a kada rade sa pametnim i zahtevnim rediteljem, to će još zaličiti na ozbiljnu ulogu. Poslednje što je Garcia uradio, a da je bilo prominentno i moguće pogledati bez velikog kopanja bio je Ocean's serijal, a tu su ionako bile sve hollywoodske posvuduše. Nakon toga je već potrebno konsultovati imdb i onda – kao grom iz vedra neba pročitam negde da je ovaj nekada veliki glumac snimio romantičnu komediju At Middleton zajedno sa sestrama Farmiga koje igraju majku i kćerku. Učini mi se to zanimljivim, pamteći Garciu kao glumca koji ima nemali komičarski i romantični potencijal (ujedno je i latino i uglađen, što nije česta kombinacija u modernom filmu), odlučim da dotični film pogledam.
I ima tu šta da se gleda. Prvo, postmodernistička intervencija sa sestrama Farmiga je zanimljiva, jer liče jedna na drugu i razlika u godinama je skoro dovoljna da im štos prođe. Drugo, Garcijina lagana transformacija od frajera koji celog života ima motku u dupetu do potpuno raspojasanog štrebera kome je jasno da je proćerdao svoj život je prilično glatka i uverljiva. Treće, film izbegava one grozomorne melodramatične i romantične klišeje i svoje sredovečne protagoniste, uštogljenog kardio-hirurga Georga (Garcia) i bleskastu prodavačicu dečijeg nameštaja Edith (starija Farmiga), roditelje koji su doveli svoju decu na obilazak jednog koledža na dan otvorenih vrata, kao odrasle ljude pod utiskom, a ne neodgovornu balavurdiju.
Dakle, George i Edith su doveli svoju decu na obilazak koledža, on sina Conrada (Lofranco) koji izgleda kao tipični bezbrižni mali bogataš, a ona kćerku Audrey koja ima fiks-ideju da studira lingvistiku kod svog intelektualnog heroja. Iako u početku idu na živce jedno drugom, a sa Edith se nikad ne zna kada će reći ili uraditi nešto neprimereno, njih dvoje će se odvojiti od svoje dece i sami obilaziti Middleton i zbližiti se usput. Oboje su u braku, ne nužno srećnom i oboje su nerealizovani i svedeni na nekoliko funkcija u životu. George je zapostavio privatni život zaradi posla, dok Edith nikad nije realizovala svoje akademske i umetničke ambicije jer se rano udala. Oni će imati niz zgodno-nezgodnih situacija, ukrasti bicikle da se vozikaju, praviti buku u biblioteci, ometati pijanistu dok vežba, popeti se na toranj da bace pogled... “Highlight” je svakako scena u kojoj njih dvoje pokidaju studente drame u improvizaciji. Oni će uspeti još i da se naduvaju i otvore jedno drugom i upoznaju sami sebe malo bolje. To je kliše, ali radi posao. Problem je što mi ne dobijamo dovoljno uvida u “background” likova da bi nas bilo briga za njih.
U međuvremenu, i njihovi klinci su na putu spoznaje i upoznavanja samih sebe. Opušteni lovan Conrad će pomoću starog spikera / DJ-a shvatiti da ga privlači karijera na radiju. Rigidna Audrey će se grdno razočarati u svog idealnog mentora koji odlazi na drugi koledž i shvatiti da se ne može sve detaljno planirati unapred i držati pod kontrolom po svaku cenu. I to je sve divno i krasno, ali nije ni novo ni posebno impozantno.
Kao što smo rekli, interesantni obrati u scenariju su ostavljeni za kraj, koji se čini kao gorko-sladak, realističan, iskren i emotivno nabijen. Šteta što glavni likovi nisu još malo razrađeniji, pa da cela srednja celina ne deluje kao klišeizirano filmsko zavođenje. Režija je pešačka, ali koliko je moguće inovirati režiju u romantičnoj komediji. Glavni favoriti su ipak glumci. Andy Garcia je imao nimalo zahvalan zadatak da nam približi uštogljenog Georga, koji je stereotipno napisan i u tome prilično uspeva, ali bi bilo bolje da je imao bolji lik. Vera Farmiga je imala zahvalniji, iako jednako klišeizirano napisan lik ćaknute sredovečne žene, pa je imala više slobode u tumačenju.
Na kraju krajeva, At Middleton je polovičan film kome samo malo fali da bude zaista dobar. Tamo gde je inovativan i iskren je zanimljiv, ali ga obilje klišea drži tek za nokat iza čistog proseka. Iskreno, voleo bih da sam se na nekom drugom filmu uverio da Andy Garcia još uvek može i želi da glumi. Za Veru Farmigu nisam ni sumnjao, ona je još u Up in The Air pronašla idealni tip uloge, a ovde ga samo za nijansu varira.