24.3.14

Reasonable Doubt


2014.
režija: Peter P. Croudins (Peter Howitt)
scenario: Peter A. Dowling
uloge: Dominic Cooper, Samuel L. Jackson, Gloria Reuben, Ryan Robbins

Uh, ovo je loše, zaista loše. U pitanju je generički triler koji imao simultanu bioskopsku i “video on demand” premijeru, i šmek je takav kao u B filmovima, ili filmovima snimljenim za video. Ovako nešto ćete za koju godinu moći da vidite na bednim kablovskim televizijama, ne čak ni na TV 1000 ili nekoj tog formata. Kada bi se snimao dokumentarac o Reasonable Doubt, i o tome šta je sve tu pogrešno, miskoncipirano ili izlizano, verovatno da bi bio zanimljiviji od filma.
Ja zaista svašta podnosim, posebno kad je triler u pitanju. Trileri su za mene često poput pice, i kad su loši, možeš ih konzumirati do večnosti i nazad, i tom logikom, Reasonable Doubt je loša pica, premasna, pečena na užegloj masti, zalivena razvodnjenim kečapom, posuta jeftinom šunkom i sirom. Da nije Samuela L. Jacksona, ovaj film bih zaobišao čak i kad bih bio očajan.
Dakle, imamo zvezdu od okružnog tužioca po imenu Mitch (Cooper) i on je jedan od likova kakvi postoje samo u jeftinim procesnim trilerima: radničkog je porekla, ali ambiciozan, nikad ne gubi slučaj, čeka na unapređenje, ima divnu ženu, dete i kuću. Međutim, Mitch ima jednu manu, posle svake pobede voli da se oleši u kafani kao kakav seoski fiškal, pa da takav sedne za volan. Jedne kobne noći on tako usran pregazi nekog pešaka koji mu naleti pod točkove, pa Mitch opušteno pozove hitnu i zapali dalje. Nekoliko dana kasnije, policija ima “žrtvenog jarca”, nekog mehaničara Clintona Davisa (Jackson) na čijoj je odeći i oko čijeg auta je nađena krv poginulog pešaka.
E, sad, ispostavi se da pešak nije običan pešak, nego bivši robijaš i pedofil, a da mehaničar deluje kao pristojan čovek koji se nosi sa svojom tragedijo tako što pomaže drugima u nevolji. A ispod žita simpatična detektivka (Reuben) potura informaciju da slučaj jako liči na nekoliko nerazjašnjenih ubistava... E, sad, Mitchu bi bilo najisplativije da samo zakuca Davisa i sačuva svoju bulju, ali on, impresioniran samaritanstvom optuženog, to odbija da uradi, pa Davisa puste.
I eto nas na pola filma, moralni i procesni segment je završen, pa tu sledi prvi obrat u nizu, i Davis u maniru generičkih TV serija postane sumnjiv tužiocu Mitchu... Čini se da gradom Chicagom zaista hara serijski ubica koji tamani bivše robijaše, one kojima Davis navodno pomaže, a Davisova tragedija je traumatična... Neće proći puno vremena, pa će se između Davisa i Mitcha rasplamsati igra nadjebavanja. Šta se dalje dešava, da se naslutiti. Pomislite na lošije epizode Law and Order franšize, roto-romane i trash noir filmove i na pravom ste tragu. Dodajte na to jedan uglavnom suvišni pod-zaplet sa Mitchovim bratom Jimmijem (Robbins) sa kojim je izgubio kontakt pre nekog vremena i to vam je to.
Dobro, reditelj nije baš iz prve lige, usput je i glumac i imao je nekoliko generičkih ali uspešnih filmova, komedija, trilera i parodija, najveći hit mu je bio Sliding Doors (1998), ali ovde nastupa pod pseudonimom. To nikad nije dobro, jer to znači da nije ponosan na film, ni na svoj rad. Scenarista je jedan od onih zanatlija i čini se da mu ovo spada u rane radove koje je uspeo da uvali nekoj naivčini. Proboj je doživeo sa klaustrofobičnim trilerom Flight Plan (2005), napisao je još scenario za jedan ni po čemu bitan horor i snimaju mu se još dva filma.
Sa takvom mlakom ekipom iza sebe, očito je da Reasonable Doubt nije film velikih dometa. Očekivao nešto poput štancanih noir filmova iz 50-ih godina: ekipa “jedva smo se skupili”, scenografija sklepana od ostataka od nekog A filma, glumci uglavnom bivši statisti, ali svi imaju iskrenu želju da to što rade urade kako najbolje mogu. Ovde to nije slučaj, čak i Samuel L. Jackson, ikona trasha, ali i glumac sa stavom, ošljari svoju ulogu koliko da naplati ček. Sa druge strane, nije čak ni nekakav samosvesni trash. Izbegavati.