27.3.14

Run & Jump


2013.
režija: Steph Green
scenario: Steph Green, Aibhe Keogan
uloge: Will Forte, Maxine Peake, Edward MacLiam, Brendan Morris, Ciara Gallagher

Ako ostanete samo na osnovnoj premisi, Run & Jump je još jedan festivalski film u moru festivalskih filmova. Smešten u irsku provinciju, film prati poremećenu familijarnu dinamiku nakon što pater familias Connor Casey (MacLiam) doživi moždani udar. Ulogu “glave kuće” preuzima njegova živahna žena Vanetia (Peake). Ona i deca moraju da se nose sa novim Connorom, koji je emotivno distanciran, koji se isprva muči sa osnovnom verbalizacijom i motoričkim veštinama, koji nije u stanju da se ponaša socijalno prilagođeno, niti da obavlja svoj posao (pre šloga Connor je bio vešt i cenjen stolar). U tome nimalo ne pomaže njegov otac koji ne razume šta se događa, ali zato vrši obavezujući pritisak. Dodajmo na to da sin Lenny (Morris) otkriva da ima homoseksualne sklonosti, što je veliki problem u svakoj provincijalnoj sredini, a da kćerkica Noni (Gallagher) nema blagog pojma šta se dešava, ali je jako radoznala.
U ovaj živahni, gužvoviti, ali nekada topli dom se useljava američki psihijatar i istraživač Ted (Forte) u nameri da prati događaje i Connorovu reintegraciju u životnu sredinu. On se isprva drži distancirano i po strani, samo beležeći šta se događa. Međutim, kako vreme odmiče, on se neumitno zbližava sa Vanetiom i decom, postajući neka vrsta surogat-oca, dok sa Connorom radi kao terapeut. E, sad, zbližavanje sa decom je okej, ali zbližavanje sa njihovom majkom može da ima ozbiljne posledice. Sreća pa su oboje odrasli i odgovorni ljudi, pa su u stanju nastaviti sa normalnim životom uprkos strasti.
Ovakvi filmovi počivaju na glumcima. Maxine Peake je briljantna kao Vanetia i prenosi svu oni živahnu energiju zbog koje se ovaj film neće udaviti u mraku i psihološkoj težini. Will Forte, pre svega televizijski glumac, uspeva da postigne sličan uspeh kao u Nebraski. Tamo je bio jedini normalan čovek okružen ekscentricima, dok je ovde jedini centriran, orijentiran na cilj i sposoban da pruži stabilnost u nestabilnom okruženju. Zbog njih dvoje, Run & Jump nije aktivan film samo u naslovu, nego je živahan.
Tome pomaže inteligentno napisan scenario koji koristi klišeje indie komedije dovoljno retko i dovoljno nenametljivo da bi kako-tako održao ritam filma. Klišeji u filmu su ubačeni ne samo pametno, nego su i poprilično utišani i upristojeni, jer bi u suprotnom Run & Jump bio moralno upitan film. Recimo, Ted mora da deli kupatilo sa dvoje dece koja baš i ne kapiraju koncept privatnosti. U drugim filmovima bi to bio uvod u pičvajz i transfer neprijatnosti, dok je ovde to svedeno na nivo jednog osmeha. Sličan tretman ima i Vanetijina živahnost koja se lako pretvara u bes. Ona će sa osmehom zapretiti Tedu da će mu porazbijati opremu, i to bi drugde bio uvod u sitcom, ali ne i ovde
Još veći uspeh ovaj film ima sa tretmanom ljubavne priče. Vanetia i Ted se potpuno prirodno zbližavaju, obavljajući dnevnu rutinu, ali i razgovarajući, šetajući, pušeći travu, biciklirajući po lepom pejzažu... Drugde bi se to uronilo u ušećerenu melodramu ili preserans o ljubavi, vernosti i patnji. Međutim, Vanetia i Ted su dovoljno osvešćeni likovi da razumeju koliki je ulog u pitanju i znaju kako izaći na kraj sa emocijama.
Run & Jump je jedna čudna festivalska koprodukcija, prste u njoj je imao i Eurimages, sredstva su skupljena iz fondova u Nemačkoj i Irskoj. Rediteljka Steph Green je, međutim, Amerikanka sa adresom u Dublinu. Ona je već proslavljena autorica u domenu kratkometražnog filma i već ima jednu nominaciju iza sebe. Ovo joj je dugometražni prvenac. Will Forte, takođe Amerikanac, je svojevrsna zvezda u usponu i sa puno potencijala.
Uprkos svojim inteligentnim rešenjima, Run & Jump je film ograničen na festivalsku i arthouse publiku. Iako se trudi da bude živahan i gledljiv, često je težak i naporan, a da mu ipak manjka akcije. Ali se u svakom slučaju može pogledati kao nekakav kuriozitet.