28.3.14

Jeune & jolie / Young & Beautiful

kritika originalno objavljena na www.fak.hr

scenario i režija: François Ozon
uloge: Marine Vacth, Geraldine Pailhas, Frederic Pierrot, Fantin Ravat, Johan Leysen, Charlotte Rampling, Lucas Prisor


Jeune & jolie je jedan jako eluzivan film. Kada pomislite da ga potpuno pratite i razumete, film će vam pobeći i krenuti drugim tokom, poput nekakve optičke varke. Na površini i u najgrubljim crtama podseća na Bunuelov klasik Belle de la jour (1967), pomešan sa Ozonovom poznatom fascinacijom emotivnim rollercoasterima kroz koje prolaze tinejdžeri. A ceo film maestralno na svojim savršeno isklesanim leđima nosi Marine Vacth, poznatija kao manekenka nego kao glumica u ulozi kakvu većina mladih i talentovanih glumica može samo da sanja.
Film prati junakinju Isabelle (Vacth) kroz četiri godišnja doba, od leta kada je napunila 17 godina i to proslavila gubljenjem nevinosti sa simpatičnim turistom surferskog tipa Felixom (Prisor), do sledećeg proleća u godini koja je svakako za nju najformativnija od svih formativnih godina. Forma od četiri odeljena segmenta, od kojih se svaki završava sa po jednom šansonom bi u nekom drugom filmu bila rigidna i sputavajuća, ali ovde deluje neverovatno nenametljivo.
Kao i ceo film, i junakinja je eluzivna, mi je upoznajemo kroz njene akcije i ne baš najveštije manipulacije i saznajemo osnovne podatke od kojih nije moguće stvoriti detaljnu sliku. Ona dolazi iz stabilnog i toplog okruženja, bliska je sa mlađim bratom Victorom (Ravat), ne nedostaje joj podrška od majke (Pailhas), čak joj ni očuh (Pierrot) nije kreten ili hladni skot. Pa ipak, jednom kada izgubi nevinost, Isabelle se odaje čarima prostitucije. Kao i većina današnje omladine, snalazi se sa tehnologijom, pomoću smartphona i laptopa održava stranicu za oglase lične prirode, dogovara susrete sa starijom gospodom po hotelskim sobama i naplaćuje 300 €, ni manje ni više. Kasnije će reći da je to lakše, jer se tako postave bazična pravila, a lova kao lova joj ne treba, njeni su imućni, tako da Isabelle svoju zaradu opušteno šteka ispod čarapa u ormaru.
Susreti sa gospodom su različiti, neki prijatni, neki baš i ne, a Ozon, majstor napetosti u najbanalnijim situacijama, nas ne štedi. Očekujemo preokret, otrežnjenje, prosvetljenje, ali ga ne dobijamo, bar ne u obliku klišea. Neće biti ekstremno nasilnih klijenata, nijedan neće biti kućni prijatelj, roditelji je neće otkriti, neće imati susrete sa makroima i reketašima. Na svoj životni stil će se navlačiti sve više i više, dok njeni vršnjaci i kolege recituju Rimbaudovu pesmu o lakoći i neodgovornosti mladosti, ona će dogovarati sastanak sa omiljenim klijentom, pristojnim i uglađenim starijim gospodinom Georgesom (Leysen).
 
I upravo će tu njen dotadašnji život biti prekinut, jer će Georges doživeti za Francuza idealnu smrt: u krevetu, nagutan viagre i uzjahan od strane mlade, lepe i diskretne prostitutke. Iako je smrt čista kao suza, policija će naći tragove kurvarluka i upozoriti Isabelle i njene roditelje u kolikoj je opasnosti ona bila. Vrhunac zimskog otrežnjenja će biti dijalozi sa psihoterapeutom i rasprave u kući. Majka zna da nije bila nikakav primer za ugled i zbog toga će biti frustrirana, pitajući se gde je pogrešila u odgoju. Očuh će biti opušteniji, ali jednako izgubljen, dok će brat pokušavati da shvati šta ga čeka na sestrinom primeru. Ono što svi propuštaju je prosta činjenica da je zov telesnog prosto prejak da bi ga suzbile (malo)građanske norme. Kapitalisti i marketing-gurui su to odavno shvatili, pa seks prodaju i pomoću njega reklamiraju sve i svašta, više nije naročito neobično seksualno se istraživati, i to ne mora da znači da je neko negde pogrešio, naprotiv. Pa ipak ta ista buržoazija, neretko veoma liberalnih pogleda na svet, neće imati ništa protiv dok se nečije dete seksualno istražuje, sve dok to nije njihovo dete.
Poslednja četvrtina prati Isabelle na kraju sledeće, socijalno prihvatljive faze, one koja dolazi posle divljeg eksperimenta i otrežnjenja. Ipak, ko jednom proba da pomeri norme, teško će se u njih vratiti. U tu svrhu nekoliko poslednjih scena sa Charlotte Rampling su ključne, a Isabellino putovanje nije završeno i zaključeno. Ovo je film o seksu, ne školska lekcija.
 
Zapravo, priča o dosadi, potrebi i konačnom padu mlade (ili kakve god) prostitutke nije ništa novo. Ako gledamo samo ono što se događa na ekranu, Jeune & jolie će nam zaličiti na malo bolje snimljenu verziju Slovenke (2010), sa eksplicitnijim scenama, zavodljivijom i fascinantnijom glavnom junakinjom koja je i nije zamena za “izgubljenu generaciju”. Slovenka će ostati na teritoriji socijale i pogrešnih pre svega finansijskih odluka i u krivca nedvosmisleno upire prstom. Jeune & jolie je mnogo kompleksnija priča od toga, sa savršenim scenariom koji nudi nekoliko ključeva i “hintova” koji su možda slučajnost, a možda i ne. Uvek prigodno odsustvo biološkog oca, majčin upitni moral, očuhovo benevolentno nasedanje na flert, brat koji tek otkriva seksualnost, ali pre svega svojevrsni zov primalnog i divljeg su ono što boji Isabellin život.
U svom prethodnom, veoma različitom, ali jednako dobrom filmu Dans la maison, Ozon se bavio fascinacijom i potrebom za fiksom na jedan određeni način, okolišajući i pakujući nekoliko nivoa drame “iz predgrađa” u atmosferu hitchcockovske misterije. U Jeune & jolie opet zaviruje u buržoaske domove, ali na jedan direktniji, telesniji i iskreniji način, slikajući misterije dokonog uma. Sjajno napisan, sa prelepom fotografijom koja naglašava senzualnost glavne glumice, sa perfektnim castingom i glumom, oštar koliko treba, ali nikada osuđujući, Jeune & jolie je dragulj moderne kinematografije.