17.3.14

Dumbbells

2014.
režija: Christopher Livingston
scenario: Bryan Drolet, Hoyt Richards
uloge: Brian Drolet, Hoyt Richards, Taylor Cole, Mircea Monroe, Fabio

Ne kažem, svako ima prava da se slobodno kreće i da slobodno bude kreten. Nemam problem s tim. Međutim, kada kreten odluči da bude kreten javno, i još gore, kada odluči bude kreten preda mnom, tu se već stvari menjaju. Dumbbells je beskorisno delo beskorisnog kretena, nema sile koja će me uveriti u suprotno. Ovo je jedan od većih favorita za sledeće Razzie nagrade (za najgore filmove) i pravo je čudo kako je to sranje ušlo u bioskopsku distribuciju (čak i u januarskom terminu).
Opet, setim se misli da niko nije potpuno beskoristan, jer svako može da posluži makar kao loš primer. Dumbbells je film koji može da posluži kao užasno loš primer, kao nešto što treba javno izvrgnuti ruglu, ali i kao motivacija za sveže filmske autore: kada su ovakvi kreteni ovakvo sranje podvalili u distribuciju, sigurno možete i vi da uvalite neki svoj film.
Dakle, šta imamo... Šale o sisama, šale o guzicama (niko nije prdnuo da upotpuni utisak), šale o penisima, šale o vaginama, šale o telesnim izlučevinama, šale sa etničkim stereotipima, homofobne šale i Fabia u produženoj cameo ulozi. Pokušao sam da shvatim ko je taj Fabio i zašto bi trebalo da ga poznajem, ali nisam uspeo. Shvatio sam samo da je tip neki italijanski maneken koji je redovna sprdnja u ćoravim komedijama. Ne mogu ni ja da ispratim svaki trash.
Dumbbells je podsetnik na retardirane seksualne komedije iz 80-ih, u kojima su svi dečki retardirani, a sve cure propupale i svako pokušava da povali nešto. Ali te komedije su makar imale određenu doslednost, narativnu i stilsku, i što bi se reklo, fokus. Dumbbells počinje kao odvratna seksualna komedija, skače u “buddy-buddy” kliše i iz toga u “feel good” priču o drugarstvu, timskom radu i iskupljenju. Kojeg god klišea da se uhvati, šta god da pokuša, Christopher Livingston ne uspeva da film učini smešnim. Ozbiljno, nisam se nijednom nasmejao u toku celog filma. Tome ne pomaže ni shizofrena montaža koja me podseća na igru slobodnih asocijacija u glavi napušenog retarda iz bloka. Ovo je film koji ćete poželeti da isključite posle uvodne špice, sa punim pravom.
Ja sam mazohista, pa sam ga pogledao do kraja i zažalio. Dakle, film počinje sa frajerom (Drolet) kojem je propala košarkaška karijera zbog povrede. Da stvar bude gora, njegova trofejna plava kučka (Monroe) ga otkanta, a nemilosrdni bankar ga zajebava kada zatraži novi kredit da bi završio faks. Dve godine kasnije, on šljaka za minimalac u lokalnoj teretani sa šarolikim stereotipnim društvom, tu su jedan napaljeni debeljko, jedna trashy svadljiva komšinica koja se zbog nečeg stalno žali i jedna lajava Meksikanka između ostalih. E, sad, na scenu stupa novi gazda teretane, napucani matorac (Richards), bivša zvezda sapunskih opera, koji ima ideju da promeni imidž teretane, kao i njeno ime (otud naslov Dumbbells), i u njoj snimi trashy reality show koji vodi Fabio. Jedini razlog da naš frajer tu ostane je matorčeva zgodna nećakinja.
Posle se pojavljuju problemi, matorac ostaje bez love, a proganja ga i neki kult odakle je pobegao, pojma nemam, ali cela teretana staje njemu uz bok i oni nekako uspeju da se izvuku i naprave žurku sa zgodnim ženskama i generičkom, glupom party hip-hop muzikom, frajer sa početka sad otkanta kučku sa početka koja hoće da mu se vrati, spetlja se sa matorčevom nećakinjom i svi srećni u pičku materinu. E, sad, ko nije shvatio fore iz filma (šta tu ima da se shvati, to je retardirano), glavne fore se, u najgorem maniru debilnih komedija, ponavljaju na kraju kao greške sa snimanja. Nije bilo smešno prvi put, neće ni drugi.
Kada sam čitao recenziju za ovaj film, mislio sam da je kritičaru nešto promaklo, da danas više nije moguće snimiti film koji je ovako loš po svim aspektima, da se krije neki ključ za ludilo mozga koje je pred nama, “method to the madness”, nešto nalik na Johna Watersa, neka sprdnja, trash i satira na račun inflacije teretana i kulture teretane. Možda treba da overim od retard-tableta da bih shvatio šta je autor hteo reći.
Ili je Dumbbells jednostavno sranje.