25.3.14

Moj pes Killer / My Dog Killer


2013.
scenario i režija: Mira Fornay
uloge: Adam Mihal, Marian Kuruc, Irina Bendova, Libor Filo

Sudeći po pisanju slovačkih i drugih istočnoevropskih medija, postoji neki osećaj aktuelnosti, gotovo urgentnosti da se napravi ovakav film ne samo u Slovačkoj nego širom tzv. Nove Evrope. Po površnom opisu sabijenom u jednu rečenicu, My Dog Killer podseća na filmove iz “skinheads” žanrovske ladice, međutim način obrade teme je drugačiji. Ovaj film ima jasan i sveobuhvatan društveni kontekst, od nikad napuštene nacističke prošlosti, anticiganizma (u odsustvu boljeg termina), razočaranja u evropske integracije i temeljnog i sveobuhvatnog siromaštva.
Većina filmova o različitim subkulturama, naročito onim nasilnim, smeštena je u relativno velike gradove sa velikim, a propalim industrijskim zonama i to ima smisla, ti kulturni i društveni pokreti jesu nastajali u gradovima. Ovde, međutim, imamo ono što nije česta pojava na filmu, a to je preslikavanje takvih fenomena u opusteloj provinciji, tamo gde je Bog rekao “Laku noć”, što je posebno opasan fenomen, jer se čini da prolazi ispod radara prestoničkih medija.
Glavni lik filma My Dog Killer je Marek (Mihal), izgubljeni tinejdžer koji sa svojim otvrdelim pijanim ocem (Kuruc) pokušava da sačuva porodični vinograd. U tu svrhu oni moraju prodati stan u obližnjem gradiću, ali tu su u problemu. Stan ne mogu prodati bez pristanka Marekove majke (Bendova), koja je pre mnogo godina pobegla sa Ciganinom i rodila mu sina (Filo), te tako osramotila porodicu. U katoličkom duhu slovačke provincije, razvod je tabu i ne praktikuje se, što dovodi do sve sile nerešenih imovinskih pitanja. Marek protiv svoje volje mora da posreduje između oca koji mu je na teret, majke koju ne podnosi i koje se stidi i bogatog ujaka kao mogućeg kupca koji je nanjušio priliku da zavrne rodbinu za ne tako sitnu kintu.
Marekov jedini kontakt sa svetom je pas, zastrašujući pittbull Killer iz naslova i on je jedini razlog zašto je Marek makar minimalno prihvaćen u grupi skinheadsa iz obližnjeg gradića. Naravno, nije potpuno prihvaćen, stigmatiziran je porodičnom sramotom i činjenicom da ima polubrata Roma, te će, kako dan odmiče, Marek sve više gubiti razum i učiniti nešto strašno.
Film je moćan u nekoliko kontekstualnih scena. Prva od njih deluje čak malo kalkulantski, u uglu sobe na televiziji ide prilog o maršu zbog već neke godišnjice Jozefa Tisoa, slovačkog fašističkog diktatora i jednog od retkih katoličkih sveštenika koji su obešeni zbog ratnih zločina. U nekim drugim scenama u pozadini slušamo rasističke monologe i racionalizacije, kako u slovačkoj zabiti, tako i preko granice, u češkoj zabiti, gde živi Marekova majka. Iz konteksta shvatamo da ni romska zajednica nije baš oduševljena mešanjem sa belcima, a to se prelama na leđima malog Lukasza, Marekovog brata, koji ima potrebu da pobegne iz obe sredine, jer nikamo ne pripada. On će u svom starijem bratu videti idola, ali ni tu neće imati sreće, jer Marek ne može da ga posmatra na ljudskom nivou, već ga vidi kao uzrok svoje sramote. Možda najindikativnija scena nam daje staricu koja pleše na folk melodiju ispod Tisoove slike, iako deluje veštački i umetnuto radi poente. Gresi starijih generacija se nasleđuju “jedan kroz jedan”.
Glumci, većinom naturščici su jezivo uverljivi. Tome pomaže i kamera iz ruke i pejzaž koji menja boje od sivog dana do crne noći. Ipak ta “realnost” istovremeno deluje nekako fingirano, osmišljeno radi ostavljanja utiska na festivalsku publiku. Neka od režijskih rešenja su čisti preserans, kao recimo činjenica da se dobar deo dijaloga, ali i akcije, odvija van fokusa kadra. Ta nejasnost i smušenost možda jesu “artsy”, i možda ostave utisak na festivalske žirije (nagrada u Rotterdamu), ali posle nekog vremena, to deluje izlizano, neprimereno i “fake”.
Zbog toga je My Dog Killer film koji komunicira sa ograničenom publikom. Dobro je što to podrazumeva dva tipa publike, osim festivalske tu je i poolitizovana, zabrinuta istočnoevropska publika. Ovaj film se igrom slučaja dešava u Slovačkoj, ali realnost drugih zemalja nije mnogo daleko od toga.