19.3.14

Pioneer


2013.
režija: Erik Skjoldbaerg
scenario: Erik Skjoldbaerg, Nikolaj Frobenius, Hans Gunnarsson, Cathinka Nikolaysen, Kathrine Valen Zeiner
uloge: Aksel Hennie, Wes Bentley, Stephen Lang, Jonathan LaPaglia, Stephanie Sigman, Ane Dahl Torp, Jorgen Langhelle, Andre Eriksen

Pioneer prati tradiciju skandinavskog i korporativnog trilera. Za Skandinavce tipično, njegovi autori pokušavaju da prodru do dna tamne strane skandinavskog socijal-demokratskog sna i dokažu intrigantnu tezu da su ljudsko zlo, pohlepa i pokvarenost duboko u temelju skandinavskog uređenog društva, baš kao i svakog drugog. U Pioneeru imamo priču o Norveškoj i njenom naftnom bogatstvu kao okidaču za uspon.
Za razliku od većine korporativnih trilera, ovde nećemo imati komplikovanu priču o mehanizmima odlučivanja ili scene sa sednica upravnih odbora. Reditelj u nekoliko uvodnih scena pokazuje kakav će to korporativni triler biti, paranoidan, na granici špijunskog, napet, sa glavnim likom koji ne zna u šta se upleo. Retko ko bi tumačio 2001: A Space Odyssey kao korporativni triler, ali celi zaplet sa HAL-om 9000 i implikacija greške u programu su svakako elementi tog žanra. U Pioneeru je slično, samo su svemirska bespuća zamenjena sa dnom mora, a ne tako daleka budućnost sa ne tako dalekom prošlošću. 
 
Glavni lik Pioneera je ronilac čiji život visi o koncu. Početak je 80-ih, otkrivene su velike rezerve nafte na dnu Severnog Mora. Nafta se može crpeti pomoću platformi, ali njen transport je rizičan, pošto je naftovod na udaru jakih morskih struja i čestih nevremena. Jedino rešenje je da se naftovod ukopa u morsko dno, na 500 metara dubine, što je lakše reći nego učiniti. U tu svrhu norveško-američka kompanija mora da angažuje i istrenira međunarodni tim ronilaca koji mogu izdržati pritisak na dubini od 500 metara i spojiti cevi.
Pettera (Hennie) i brata mu Knuta (Eriksen) upoznajemo kada zajedno sa Amerikancem Mikom (Bentley) rade simulaciju pritiska u komori za kompresiju. Gubljenje motoričkih sposobnosti, halucinacije, nesvestice i oštećenja mozga su česti pratioci izlaganja visokom pritisku, a ni dekompresijska bolest nije redak propratni efekat vraćanja u normalne uslove. Pa ipak buduća tročlana ronilačka posada prolazi poslednji test pred pravu stvar. Sa manjim problemima, ali svejedno. Štos je u rezervoarima za vazduh, čije je punjenje predmet tajne, i za šta su zaduženi američki partneri predvođeni Ferrisom (Lang).
Međutim, simulacija je jedno, a pravo ronjenje drugo, i Petter izgubi svest, a Knut nastrada. Petter se ne seća ničega u vezi sa nesrećom, a sve strane nude različita objašnjenja koja se svode na grešku i nesrećan slučaj. Norvežani prebacuju odgovornost na Amerikance i obratno. Na to treba dodati i da je Petter pretrpeo oštećenje mozga, pa osim što ne može verovati nikome, ne može ni sam sebi, a ni mi njemu.
Taj štos je reditelj Erik Skjoldbaerg primenio u svom prvencu i prvom globalno prepoznatom skandinavskom trileru koji je doživeo hollywoodski re-make, čuvenoj Insomniji (1997). Oba filma su imala glavnog lika koji je funkcionisao i kao neka vrsta atipičnog naratora (nije bilo klasičnog voice-overa, ali oba filma su samo i isključivo iz perspektive glavnog lika), pritom veoma nepouzdanog. U Insomniji razlog za junakovu pomućenu svest su bile polarne noći, ovde je u pitanju promena pritiska, hemijski uticaj na mozak i moguće oštećenje. Ono što daje poseban šarm je to što u oba filma bolest nastupa iznenada i iznenada se povlači, pa još manje znamo kada junaci donose racionalne, a kada iracionalne odluke.
Ne kažem, štos je simpatičan i krajnje primenjiv u filmu, i Petterova stanja svesti u uslovima konspiracije u kojoj se ne zna ko koga mulja od Pioneera čine umereno zanimljiv film. Problem nastaje kada se ostatak utopi u konfuziju. Nije da su motivacije svakog pojedinačnog lika konfuzne ili kompleksne, prilično su jednodimenzionalne, problem nastaje što je likova previše i što automatski film čini teškim za praćenje. Kao i glavni lik, ili možda i više od njega, gledalac ostaje u potpunom mraku. Naprosto, deluje preterano i nepotrebno komplikovano.

Razlog za to je jasan, treba samo pogledati u oči činjenici da je scenario pisalo petoro ljudi. To nikada nije dobar znak, jer je teško uklopiti pet koncepcija u nešto koherentno. Drugi problem sa scenariom, čak i samom idejom filma je što nismo sigurni da li je u pitanju fikcija, film “po istinitom događaju”, ili nešto između. Slično smo imali u jednom od gubitnika “oscar sezone”, American Hustle, s tim da američki film jasno naglašava šta je faktografija, a šta fikcija, što njegov nered deluje kreativno, što ima stabilnog naratora i nije problematičan za praćenje. Možda je razlika u ambiciji, American Hustle nedvosmisleno prvo želi da zabavi, a usput da ukaže na neke loše prakse, dok se Pioneer iz sve snage trudi da nas pouči o lošim praksama sa početka naftnog booma u Norveškoj. Slažem se da je zanimljivo videti Amerikance kao zlikovce u evropskom filmu, ali to nije ni izbliza dovoljno da bi priča koja se, osim u uvodnim i zaključnim karticama, tek na momente bavi temom koju navodi kao glavnu učinila koherentnom, zanimljivom i kritičkom.
Sa pozitivne strane, Aksel Hennie (Headhunters) je zaista odličan i uverljiv, kao i većina drugih glumaca, iako je samo on zapravo imao izazov od zadatka. Scene u kompresijskim komorama i ronilačke scene su atraktivne i nabijene emocijama, veoma zanimljive, ali najčešće ne traju dovoljno dugo. Druge akcione scene su pristojno urađene, ali pitanje je koliko je dramaturškog opravdanja za njih. Konačno, film ima malih problema i sa tempom, jer je ekspozicija kratka, centralna scena koja inducira zaplet se nalazi na četvrtini filma i sve posle nje tone u konfuziju.
Pioneer nije loš film, ali nije ni naročito dobar. Neke dobre ideje i nešto zanatskog umeća ga ne mogu spasiti od utiska da je snimljen na silu. Možda je Erik Skjoldbaerg sa ovim filmom pokušao da se vrati na staze stare slave, reciklirajući neke zaboravljene tuđe i jednu intrigantnu svoju ideju, ali ne čini mi se da mu je uspelo. Za razliku od norveške države, Pioneer se suviše oslanja na nesigurne kredite.